Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 5708/05
16.11.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Gordane Džakula i Vere Pešić, članova veća, sa savetnikom suda Vesnom Danilović, zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca \"AA", protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd, radi poništaja rešenja tuženog br. 47-1029/2004-02 od 14.03.2005. godine, u pravnoj stvari inspekcijskih mera, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 16.11.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd br. 47-1029/2004-02 od 14.03.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem tuženog odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreske uprave – Filijale Novi Beograd 1 br. 47-618/04-013-080 od 27.11.2004. godine, kojim je tužiocu u postupku terenske kontrole evidentiranja svakog pojedinačnog prometa preko fiskalne kase izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 27.11. do 11.12.2004. godine.

Tužilac tužbom osporava zakonitost rešenja tuženog organa zbog nepravilne primene zakona, nepostupanja po pravilima postupka i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja. Istakao je da prava prodaja u konkretnom slučaju nije ni obavljena, jer roba nije iznešena iz radnje, niti naplaćena, da prodajni prostor nije ni poslovao pre kontrole, niti posle toga. Smatrajući da je osporenim rešenjem povređen zakon na njegovu štetu, predložio je da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi.

U odgovoru na tužbu tuženi je u svemu je ostao pri obrazloženju iz osporenog rešenja, pa je predložio da sud tužbu odbije.

Ispitujući zakonitost rešenja tuženog organa u smislu čl. 39. Zakona o upravnim sporovima ("Sl. list SRJ" br. 46/96), ocenom navoda istaknutih u tužbi, odgovoru na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba osnovana.

Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je tuženi organ odbio žalbu tužioca izjavljenu na prvostepeno rešenje, nalazeći da je prvostepeni organ pravilno, na osnovu utvrđenih nepravilnosti u poslovanju tužioca u postupku terenske kontrole, pravilno primenom odredbe čl. 38. st. 2. Zakona o porezu na promet ("Sl. glasnik RS" br. 22/01...70/0) i čl. 131. st. 1. tač. 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS" br. 80/02 ... 55/04), doneo odluku kao u dispozitivu ožalbenog rešenja.

Iz spisa predmeta proizlazi da je poreska kontrola u radnji tužioca obavljena tzv. "provokativnom kupovinom" od strane inspektora, nakon koje im tužilac nije uredno izdao fiskalni račun za obavljenu kupovinu. Pri tom je od strane inspektora konstatovano u obrazloženju prvostepenog rešenja da je na ovaj način prodavac (tužilac) postupio suprotno odredbi čl. 15. Uredbe, a rešenje je doneto na osnovu čl. 131. st. 1. tač. 1. – 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i odlučeno kao u dispozitivu tog rešenja.

Iz Zapisnika o izjavi stranke – poreskog obveznika br. 47-618/04-013 od 27.11.2004. godine, sačinjenog u postupku navedene kontrole proizlazi da je tužilac inspektorima, prilikom ulaska u radnju, izjavio da ne radi u lokalu zbog bolovanja, da radnja već duže vreme nije bila otvorena, a što su, kako je naveo, inspektori mogli i da utvrde na osnovu njegovog lekarskog uverenja i na osnovu natpisa, nakon čega se inspektor predstavio kao stara mušterija, a njegova koleginica izjavila da želi da mu pokloni košulju, zbog čega je hteo da im izađe u susret. Istakao je da je u to vreme u lokal došao samo da bi popisao određenu robu, te da se u lokalu slučajno zatekao, nakon čega je obavljena kupovina, kojom prilikom nije izdat fiskalni račun.

Kod ovakvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda Srbije, i osporeno rešenje tuženog organa i prvostepeno rešenje doneti su uz povredu pravila postupka i nepravilne primene zakona.

Naime, odredbama čl. 131. st. 1. tač. 1. – 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je ovlašćenje poreskog inspektora da u toku poreske kontrole, poreskom obvezniku izrekne zabranu vršenja delatnosti, ako utvrdi postojanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti, bliže propisanih tačkama 1. – 4. navedenog člana Zakona. Međutim, ovaj Zakon ne utvrđuje institut, niti propisuje mogućnost "provokativne kupovine" u okviru poreske kontrole, a pri čemu ni sam prvostepeni organ u ožalbenom rešenju ne navodi eventualnu odredbu propisa, koja ga ovlašćuje da na ovaj način obavlja poresku kontrolu kod obveznika. Osim toga, prvostepeni organ u obrazloženju ožalbenog rešenja, takođe ne navodi ni pun naziv Uredbe, niti službeni glasnik u kome je Uredba objavljena, a na koju se u donošenju rešenja poziva, nalazeći da je tužilac pri obavljenoj kontroli poslovao "suprotno čl. 15. Uredbe". Pri tom, prvostepeni organ uopšte ne ceni navode tužioca istaknute u zapisniku o izjavi stranke – poreskog obveznika od 27.11.2004. godine, koji se nalazi u spisima, te je sa svih iznetih razloga prvostepeno rešenje obuhvaćeno povredom iz čl. 199. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Imajući u vidu da navedene povrede postupka ne otklanja ni tuženi organ u donošenju rešenja po žalbi, to je i tužbom osporeno rešenje obuhvaćeno ovim povredama. Osim toga, tuženi ne daje jasne razloge za svoju odluku, niti ceni navode, koje je tužilac isticao u žalbi, posebno navod da lokal u vreme obavljanja kontrole nije ni radio, zbog čega je tužbom osporeno rešenje obuhvaćeno povredom iz čl. 235. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući da je osporeno rešenje obuhvaćeno bitnim povredama pravila postupka, što ga čini nezakonitim, Vrhovni sud Srbije je, primenom odredbe čl. 41. st. 1. i 2., a u vezi čl. 38. st. 2. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude. U ponovnom postupku tuženi će otkloniti nepravilnosti učinjene u donošenju osporenog i prvostepenog rešenja, na koje je sud ukazao ovom presudom, pa će na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja u postupku bez povrede pravila i pravilnom primenom materijalno-pravnih odredaba rešiti ovu upravnu stvar na zakonit način. Pri tom će imati u vidu primedbe u pogledu postupka, kao i pravno shvatanje suda izneto u obrazloženju ove presude, kojima je vezan u smislu čl. 61. ZUS-a.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 16.11.2006. godine, U. 5708/05

Zapisničar Predsednik veća - sudija

Vesna Danilović, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

SK