Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 6156/06
04.10.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom suda Goranom Josifovim, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, radi poništaja rešenja Poreske uprave - Regionalnog centra Novi Sad, br. 431-937/2004 od 18.8.2006. godine, u predmetu doprinosa za socijalno osiguranje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 04.10.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreske uprave - Regionalnog centra Novi Sad, br. 431-937/2004 od 18.8.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem tuženog i to stavom I dispozitiva poništeno je rešenje Ministarstva finansija - Poreske uprave, Filijale Zrenjanin, br. 431-40/541 od 03.8.2004. godine, u delu koji se odnosi na doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok je stavom II dispozitiva istog rešenja, u ostalom delu ožalbeno rešenje ostalo na snazi.

Tužilac podnetom tužbom pobija zakonitost osporenog rešenja tuženog organa i u tom smislu je naveo da je pogrešno ocenjeno da se kod obavljanja registrovanja samostalne delatnosti plaća doprinos za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje, jer posle efektivnog staža osiguranja od 40 godina i starosti od 65 godina, prestaje obaveza daljeg plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje. Dalje je naveo da se iz rešenja ne može zaključiti na koju osnovicu je poreski organ odmerio visinu doprinosa za ova dva osiguranja. Predložio je da sud tužbu uvaži i osporeno rešenje poništi u delu koji se odnosi na penzijsko i zdravstveno osiguranje i oslobodi ga obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

Tuženi organ u odgovoru na tužbu, ostajući pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja, predložio je da sud istu odbije.

Iz dispozitiva osporenog rešenja proizilazi da je tuženi organ poništio rešenje Poreske uprave – Filijale Zrenjanin, br. 431-40/541 od 03.8.2004. godine, u delu koji se odnosi na doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok je u ostalom delu (za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje), to isto rešenje ostalo na snazi. Ovo s toga što tužilac kao penzionisano lice obavlja advokatsku delatnost, po osnovu koje Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj zaposlenosti nije propisana obaveza plaćanja doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dok ova obaveza postoji po osnovu zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, u provedenom upravnom postupku učinjena je povreda pravila postupka što je bilo od uticaja na rešenje ove upravne stvari. Ovo s toga, što je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5437/04 od 16.5.2006. godine, uvažena tužba tužioca i poništeno rešenje tuženog organa br. 431-937/2004 od 18.9.2004. godine, a kojim je odbijena njegova žalba izjavljena protiv rešenja Poreske uprave – Filijale Zrenjanin, br. 431-40/541 od 03.8.2004. godine. Kako je navedenom presudom ovog suda rešenje tuženog poništeno u celosti, to tuženi organ nije mogao u ponovnom rešavanju po žalbi tužioca da ožalbeno rešenje navedene filijale br. 431-40/541 od 03.8.2004. godine, poništi samo u delu koji se odnosi na doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti a da u ostalom delu to isto rešenje ostavi na snazi. Ovo sa razloga, što je tužilac žalbom tražio poništaj prvostepenog rešenja od 03.8.2004. godine u celosti, odnosno da bude oslobođen svih doprinosa za socijalno osiguranje. Naime, ovaj sud je našao da je tuženi organ u izvršenju presude ovog suda U. 5437/04 od 16.5.2006. godine, u ponovnom postupku bio dužan da o žalbi protiv rešenja Poreske uprave – Filijale Zrenjanin br. 431-40/541 od 03.8.2004. godine, reši u celosti primenom člana 151. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. S toga je tuženi organ u obrazloženju osporenog rešenja pogrešno ocenio da je odluku kao u dispozitivu istog doneo zbog toga što je postupajući po navedenoj presudi ovog suda otklonio nepravilnosti koje su učinjene prilikom donošenja prvostepenog rešenja. Tim pre što u tužbi tužilac upravo osporava svoju obavezu za plaćanje doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje o kojoj je odlučeno ožalbenim rešenjem ali ne i osporenim rešenjem, jer drugostepeni organ o njegovoj žalbi u tom delu nije ni odlučivao.

Zbog svega navedenog, nadležni organ će u ponovnom postupku otkloniti navedeni propust, na koje mu je ukazano ovom presudom i doneti novo na zakonu zasnovano rešenje, pri čemu je vezan pravnim shvatanjem i primedbama ovog suda u pogledu postupka iz iste presude na osnovu člana 61. Zakona o upravnim sporovima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su osnovani navodi tužbe da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je, na osnovu člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96) u vezi člana 38. stav 2. istog Zakona, rešio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 04.10.2007. godine, U. 6156/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Goran Josifov, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK