Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Uv 832/06
26.03.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Nade Kljajević, predsednika veća, mr Jadranke Injac i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, zapisničarem, odlučujući po tužbi tužioca AA, protiv tuženog Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove, Odeljenje za stambene poslove, Viša stambena komisija, radi poništaja rešenja Vojne pošte aa, Viša stambena komisija, Up-2 br. 6-2/2004 od 27.1.2004. godine, sa zainteresovanim licem VV – Vojna pošta vv, u predmetu dodele stana, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 26.3.2008. godine, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Vojne pošte 1313 Beograd, Viša stambena komisija, Up-2 br. 6-2/2004 od 27.1.2004. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Osporenim rešenjem odbijena je žalba AA podneta na dodelu trosobnog službenog stana VV.

 

Protiv navedenog rešenja tužilac je blagovremeno 13.2.2004. godine, podneo tužbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U tužbi je naveo da mu je rešenjem od 10.7.2003. godine, dodeljen dvosoban službeni stan u BB ali da nije cenjeno da mu ovaj stan nije predat na korišćenje, da ne stoji navod tuženog da nema podnet zahtev za dodelu stana za službene potrebe u Beogradu, s obzirom da je molbu podneo pod brojem T-190/1 od 18.7.1996. godine, da njegova molba treba da se razvrsta u I grupu jer se prema odredbi čl. 6. st. 2. Pravilnika smatra da lice nema stan ako ima dodeljen stan koji se iz objektivnih razloge ne može koristiti i da smatra da prilikom svakog premeštaja nije potrebno podnositi novu molbu za službeni stan već samo Stambenoj komisiji prijaviti mesto službovanja radi donošenja novog zaključka. Predložio je da se tužba uvaži i osporeno rešenje poništi.

 

U odgovoru na tužbu tužena strana je ostala pri razlozima osporenog rešenja i predložila da se tužba odbije.

 

Nakon što je predmet Vrhovnog vojnog suda Up. br. 224/04, pod kojim brojem je bila zavedena tužba tužioca, dostavljena ovom sudu, Vrhovni sud Srbije je, ocenom navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa upravne stvari, ceneći zakonitost osporenog upravnog akta u smislu čl. 39. st. 1. Zakona o upravnim sporovima, našao da je tužba osnovana.

 

Dispozitivom osporenog rešenja odbijena je žalba tužioca uz navod da je žalba podneta za dodelu trosobnog službenog stana zainteresovanom licu – VV, bez navođenja podataka za identifikaciju prvostepenog rešenja. U uvodu osporenog rešenja je navedeno da je rešenje doneto u rešavanju po žalbi tužioca koja je kod tuženog zavedena pod Up-2 br. 6-1/2003 22.1.2004. godine. U spisima upravne stvari, tačnije u stambenom dosijeu tužioca, nalazi se žalba tužioca koja je kod Više stambene komisije primljena 22.1.2004. godine. Ta žalba je zavedena pod Up-2 br. 6-1/04 što je različiti broj zavođenja od broja žalbe navedene u uvodu osporenog rešenja. Iz žalbe tužioca, koja se nalazi u stambenom dosijeu tužioca, od 22.1.2004. godine, proizlazi da je tužilac žalbu podneo protiv rešenja Stambene komisije Vojne pošte aa, kako je i navedeno u uvodu osporenog rešenja i da je broj rešenja o dodeli trosobnog službenog stana VV Up-1 br. 14489/2001 od 10.12.2003. godine (za koje, inače, iz stambenog dosijea zainteresovanog lica proizlazi da je poništeno po službenoj dužnosti rešenjem prvostepene stambene komisije Up. br. 1489-12/2001 od 29.1.2004. godine).

 

S obzirom da se iz osporenog rešenja ne može, sa sigurnošću, zaključiti o kojoj žalbi tužioca je odlučeno i u odnosu na koje prvostepeno rešenje, da je odredbama čl. 196. do 199. Zakona o opštem upravnom postupku, koje se odnose na oblik i sastavne delove rešenja, propisano šta sve treba da sadrži rešenje, posebno u uvodu rešenja i dispozitivu, koji mora biti kratak i određen i da se ove odredbe, u smislu čl. 235. shodno primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi, sud je našao da je tuženi učinio povrede pravila postupka iz ovih odredbi, što je bilo od uticaja na rešavanje stvari. To su i razlozi zbog kojih je sud našao da se spor nije mogao raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku.

 

U ponovnom postupku tuženi organ će otkloniti nedostatke na koje mu je ukazano u ovom rešenju, pa će nakon što pravilno i potpuno utvrdi sve činjenice bitne za donošenje nove odluke, pravilnom primenom odgovarajući zakonskih odredbi, doneti novu odluku.

 

Sa iznetih razloga, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca Vrhovni sud Srbije je tužbu uvažio i osporeno rešenje poništio, primenom odredbe čl. 41. st. 2. u vezi čl. 38. st. 2. Zakona o upravnim sporovima. U smislu čl. 61. istog Zakona, tuženi organ je, u ponovnom postupku, vezan primedbama suda iznetim u ovoj presudi.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 26.3.2008. godine, U-V 832/06

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Ljiljana Petrović, s.r. Nada Kljajević, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

JK