Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008, 104/2009, 101/201, 31/2011, 78/2011, 101/2011 i 101/2013), Vrhovni kasacioni sud je pribavio spise Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6800/2013, pa je uvidom u navedene spise utvrdio:

- da je predlagač V.B., dana 26.05.2009. godine podnela tužbu protiv tuženog RTV S. ad N. iz N., Opštinskom sudu u Sokobanji pod brojem P1 64/09, sa zahtevom da se utvrdi da je aneks Ugovora o radu broj 31/12-09 od 05.05.2009. godine koji je tužilja potpisala sa tuženim ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, te da je tuženi dužan da u međusobnim odnosima tužilje sa tuženim primenjuje ugovor o radu od 06.07.2006. godine. Tužba je dostavljena tuženom na odgovor 27.05.2009. godine i tuženi je dostavio odgovor na tužbu dana 29.06.2009. godine. Pored tužilje V.B. istog dana 26.05.2009. godine Opštinskom sudu u Sokobanji su podneli tužbe J.D., S.V., R.M., M.D. i Đ.M. sa istim zahtevom za utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu: Prvostepeni Opštinski sud je u predmetu D.J. P1 63/09 zakazao ročište za 14.07.2009. godine i na tom ročištu spojio parnice i ostalih tužilaca, među kojima je i parnica predlagača V.B. P1 64/09 i odredio da će se dalji postupak voditi pod brojem P1 63/09. Na ročištu 25.08.2009. godine sud je izveo dokaze čitanjem pismene dokumentacije i sledeće ročište zakazao za 14.09.2009. godine i naložio tuženom da u roku od 15 dana dostavi overen Ugovor o prodaji državnog kapitala kao i Ugovor o radu za tužilju J.D. i dokaz da je došlo do poremećaja poslovanja tuženog kao razlog za ponudu zaključenja aneksa ugovora. Službenom beleškom od 14.09.2009. godine prvostepeni sudija je zbog bolesti obavestio stranke da se ročište zakazano za 14.09.2009. godine neće održati i da se sledeće zakazuje za 19.10.2009. godine. Na ročištu 19.10.2009. godine sud je konstatovao da tuženi nije dostavio traženu dokumentaciju i sledeće ročište zakazao za 12.11.2009. godine. Na ročištu 12.11.2009. godine ponovo je konstatovano da nije tuženi dostavio ugovor o kupoprodaji i ročište odloženo za 27.11.2009. godine. Na ročištu 27.11.2009. godine izvedeni su dokazi i na tom ročištu je glavna rasprava zaključena. Presudom Opštinskog suda u Sokobanji P1 63/09 od 27.11.2009. godine usvojeni su tužbeni zahtevi svih tužilaca. Prvostepena presuda je ekspedovana iz suda 02.12.2009. godine. Žalbu protiv prvostepene presude je izjavio tuženi 23.12.2009. godine. Žalba sa spisima prvostepenog suda Apelacioni sud u Beogradu je primio 12.02.2010. godine i zaveden pod brojem Gž1 3991/10. Žalba tuženog je rešena u veću 24.08.2011. godine tako što su prvostepeni spisi vraćeni Osnovnom sudu u Zaječaru, Sudska jedinica u Sokobanji na dopunu postupka, sa obrazloženjem da prvostepeni sud u dopuni postupka oceni da li se radi o grešci u pisanju i da li je potrebno izvršiti ispravljanje prvostepene presude. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 31.08.2011. godine. Osnovni sud u Zaječaru, Sudska jedinica Sokobanja je rešenjem od 12.10.2011. godine ispravio prvostepenu presudu, rešenje dostavio strankama i predmet ekspedovao iz suda 12.10.2011. godine. Apelacioni sud u Beogradu spise je primio dana 16.11.2011. godine i predmet je zaveden pod brojem Gž1 4938/11. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4938/11 od 27.03.2013. godine, potvrđeno je rešenje u stavu prvom izreke prvostepene presude, koja je ispravljena rešenjem od 12.10.2011. godine. U drugom stavu izreke ukinuta je prvostepena presuda od 27.11.2009. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom izreke i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Predmet je ekspedovan iz suda dana 29.04.2013. godine. Prvostepeni sud je nakon ukidanja prvo ročište zakazao 13.06.2013. godine i to ročište nije održano. Na ročištu dana 08.07.2013. godine stranke su ostale kod svojih dotadašnjih navoda i ročište je odloženo za 19.07.2013. godine. Na ročištu 19.07.2013. godine sud je odredio vremenski okvir trajanja postupka s tim da se postupak okonča na dva ročišta i na tom ročištu sud ništa drugo nije radio. Na ročištu 04.09.2013. godine izvedeni su svi dokazi i sledeće ročište zakazano za 18.09.2013. godine, samo čitanjem Pravilnika o radu od 06.06.2009. godine, i rasprava je zaključena, a presuda objavljena dana 24.09.2013. godine. Presudom od 24.09.2013. godine usvojen je tužbeni zahtev svih tužilaca i presuda je ekspedovana iz suda 30.09.2013. godine. Tuženi je žalbu izjavio 15.10.2013. godine i spisi predmeta sa žalbom primljeni su u Apelacioni sud u Beogradu dana 20.11.2013. godine i predmet zaveden pod brojem Gž1 6800/2013 i dat veću 21.11.2013. godine. Do izvršenog uvida u spise predmeta Apelacioni sud u Beogradu nije odlučio o žalbi tuženog.

Ispitujući osnovanost zaheva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Dužina trajanja parničnog postupka sa stanovišta prava stranke na pravično suđenje u razumnom roku u smislu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sud ocenjuje prema svim okolnostima slučaja naročito vodeći računa o složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje treba raspraviti u postupku, ponašanja podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanja sudova pred kojima se vodi postupak i značaja predmeta za podnosioca.

Prema navedenim kriterijumima, u konkretnom slučaju, ne radi se o složenom sporu, zbog čega je po oceni Vrhovnog kasacionog suda postupak neopravdano dugo trajao pred prvostepenim sudom od 26.05.2009. godine kada je podneta tužba pa do 04.12.2009. godine kada je prvostepena presuda dostavljena punomoćniku predlagača u trajanju od šest meseci i osam dana i od 24.05.2013. do 02.10.2013. godine kada je druga prvostepena presuda dostavljena punomoćniku predlagača ili nakon četiri meseca i devet dana. Ovo tim pre što prvostepeni postupak se mogao da vodi posebno po svakoj tužbi tužilaca a ne po spojenim parnicama. Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio neaktivnost Apelacionog suda koji je prvi put predmet primio po žalbi 12.02.2010. godine, spise vratio prvostepenom sudu sa nalogom da izvrši ispravku prvostepene presude 31.08.2011. godine, da je ponovo primio spise 06.11.2011. godine i rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu dostavio prvostepenom sudu 29.04.2013. godine, što čini neaktivnost u iznosu od jedne godine šest meseci i 19 dana, posebno što nije bilo ni potrebe da se prvi put predmet vrati radi ispravke, ako je posle toga prvostepena presuda ukinuta. Druga neaktivnost Apelacionog suda je od 20.11.2013. godine kada je predmet ponovo po žalbi primljen u taj sud pa do 23.06.2014. godine kada je predlagač podnela zahtev što čini neaktivnost od sedam meseci i tri dana ili ukupno do podnošenja zahteva tri godine sedam meseci i šest dana. Ukupno trajanje postupka od podnošenja tužbe 26.05.2009. godine pa do podnošenja zahteva 23.06.2014. godine iznosi pet godina i 28 dana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda radi se o predmetu radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora koji je hitne prirode jer je iz radnog odnosa, a u kome je postupak neopravdano dugo trajao zbog neefikasnog postupanja oba nižestepena suda, posebno drugostepenog suda koji nije odlučio o žalbi tuženog, pa je Vrhovni kasacioni sud ocenjujući ukupnu dužinu trajanja ovog postupka naložio Apelacionom sudu da u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja odluči o izjavljenoj žalbi, smatrajući da je u konkretnom slučaju zbog dužine trajanja postupka u celini povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Kod ocene dužine trajanja postupka koji ne ispunjava zahtev razumnog roka ne uzima se u obzir opterećenost suda ili konkretnog sudije brojem predmeta. Imajući u vidu dužinu postupka, posebno pred apelacionim sudom, Vrhovni kasacioni sud je pored naloga apelacionom sudu da u roku od 15 dana odluči o izjavljenoj žalbi i odlučio da se predlagaču isplati primerena naknada od 40.000,00 dinara iz sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova saglasno članu 8b. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su izrečene mere zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku adekvatne okolnostima slučaja, da će se njima postići svrha zaštite propisana članom 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova, odnosno da će u ostavljenom roku biti odlučeno o žalbi tuženog.

Zahtev za naknadu veću od dosuđene odbijen je jer je dosuđena naknada od 40.000,00 dinara primerena satisfakcija predlagaču i uz izrečenu meru ubrzanja postupka, ostvariće svrhu koja njom treba i da se postigne.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova odlučio kao u izreci.

 

Predsednik veća – sudija Snežana Andrejević,s.r.