Protiv navedene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3055/12 od 14.05.2013. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 866/13 od 06.09.2013. godine, zbog povrede krivičnog zakona – član 229. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i utvrdi da je navedenom presudom povređen zakon.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Drugostepeni sud je okr. Z.J. oslobodio od optužbe za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, nalazeći da nedostaje jedan od bitnih elemenata tog krivičnog dela – zakonito stečeni prihod. U obrazloženju svoje odluke, drugostepeni sud je naveo da je okrivljenom stavljeno na teret da je ... u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost ... prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje obaveze plaćanja PDV, tako što je u poreskim prijavama...lažne ulazne račune tzv. „fantomskih“ privrednih društava ... a koji su nedostupni kontroli poreske uprave ... iskoristio kao odbitnu stavku u vidu prethodnog poreza na dodatu vrednost i time izbegao PDV u iznosu od 459.212,40 dinara. Prema stavu drugostepenog suda iz ovakvog činjeničnog opisa ne proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, jer to delo, imeđu ostalog, podrazumeva davanja lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima a u konkretnom slučaju se radi o falsifikovanim računima takozvanih ''fantomskih privrednih društava'', dakle nepostojećih, pa se stoga ne može govoriti o zakonito stečenom prihodu, zato što promet nije moguće ostvariti sa fizičkim ili pravnim licima koja ne postoje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovakav stav drugostepenog suda je pogrešan iz sledećih razloga:

Nesporno je da se predmetno krivično delo može izvršiti samo u pogledu zakonito stečenih prihoda. Međutim, kada je reč o pitanju uticaja zakonitosti načina sticanja prihoda mora se praviti razlika između prihoda stečenih zakonitom delatnošću obveznika poreza, delatnošću koja nije zabranjena, ali za koju obveznik nema odobrenje i delatnošću koja predstavlja krivično delo, privredni prestup ili prekršaj.

U konkretnom slučaju, okrivljeni je izvršilac predmetnog krivičnog dela kao obveznik plaćanja poreza u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „P.g.“ koje je registrovano u Agenciji za privredne registre kao preduzeće za proizvodnju i promet (iz čega proizilazi da se radi o zakonitoj delatnosti obveznika plaćanja poreza). Privredni subjekti „S.“ i „D.J.C.“, takođe su bili registrovani privredni subjekti. Predmet prometa je bila roba za koju su ovi privredni subjekti bili ovlašćeni, a kao „fantomska“ preduzeća označeni su zbog toga što nisu bili prijavljeni na adresi sedišta, zbog čega su bili nedostupni poreskoj kontroli. Preduzeća „S.“ i „D.J.C.“ su u vreme poslovanja sa okrivljenim bili uredno registrovani, imali su PIB. U knjigovostvu okrivljenog pronađena je dokumentacija za navedena preduzeća.

Formalna ocena Apelacionog suda u Novom Sadu da iz same činjenice da se u izreci osuđujuće presude navodi ''da su ulazni računi takozvanih ''fantomskih društava'' proizilazi da se ne može govoriti o zakonom stečenom prihodu se ne može prihvatiti. U toj istoj izreci se posle reči ''fantomskih privrednih društava'' navodi i to da su nedostupni kontroli poreske uprave, dok se u obrazloženju prvostepene presude objašnjava zašto se koristi takav naziv i sasvim je jasno da se ne radi o privrednim društvima koja uopšte ne postoje. Uostalom, izraz fantomska privredna društva je u izreci i stavljen pod znake navoda, što ukazuje na njegovo specifično značenje, valjano obrazloženo od strane prvostepenog suda.

Zatim, potpuno je jasno da je, prema prvostepenoj presudi, način izvršenja krivičnog dela prikrivanje podataka koji se odnose na utvrđivanje obaveze plaćanja PDV, i to prikazivanjem u poreskim prijavama lažnih ulaznih računa, a sve to sa ciljem umanjenja obaveze poreza - PDV. U konkretnom slučaju izdavanje lažnih ulaznih računa, odnosno upotreba lažnih isprava, koje su iskorišćene za podnošenje poreske prijave sa neistinitim podacima, predstavlja, samo po sebi, krivično delo falsifikovanja isprave, koje je u ovom slučaju konzumirano krivičnim delom poreske utaje, jer predstavlja jednu od radnji izvršenja tog krivičnog dela, kako to pravilno navodi i obrazlaže i zamenik RJT u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Prema tome, u radnjama okrivljenog Z.J. stiču se sva bitna obležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, pa je stoga, drugostepeni sud, donošenjem oslobađajuće presude, povredio krivični zakon u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo – član 439. stav 1. tačka 1. ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan i u smislu odredbe člana 493. ZKP, utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3055/12 od 14.05.2013. godine, u korist okr. Z.J., povređen krivični zakon – član 439. tačka 1. ZKP u vezi člana 229. stav 1. KZ, ne dirajući u pravnosnažnost te presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija 

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                               Dragiša Đorđević,s.r.