Kzz 116/2013

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 116/2013
23.10.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda, Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 706/13 od 01.10.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5K br. 2452/12 od 27.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine, u sednici veća održanoj u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog adv. V.G., dana 23.10.2013. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 706/13 od 01.10.2013. godine, kao delimično osnovan i UTVRĐUJE da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Kraljevu 5K br.2452/12 od 27.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine povređen krivični zakon - odredba člana 368. stav1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“, br. 72/09 od 03.09.2009. godine) u korist okrivljenog S.S., dok se u ostalom delu zahtev ODBIJA kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 5K br. 2452/12 od 27.02.2013. godine, okrivljeni S.S. oglašen je krivim za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i odlučeno da ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u određenom roku ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora i za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova paušala u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, i obavezan da privatnom tužiocu N.J. na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 198.460,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.S. a presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5 K br. 2452/12 od 27.02.2013. godine, potvrđena.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 706/13 od 01.10.2013. godine protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5 K br. 2452/12 od 27.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka - član 368. stav 1. tačka 11.ZKP-a i povrede krivičnog zakona - član 369. tačka 4. ZKP-a, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i konstatuje da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Kraljevu 5K br. 2452/12 od 27.02.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine povređen krivični zakon i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenog S.S.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. i 488. stav 2. ZKP-a o kojoj je uredno obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog S.S., smatrajući da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, ali se isti nisu odazivali pozivu suda, pa je razmotrio spise predmeta zajedno sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podignut, pa je našao: Zahtev je delimično osnovan. Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 121/2012), koji se primenjuje od 01. oktobra 2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjivati po odredbama ZKP-a („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 85/05-dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10). Odredbom člana 56. KZ propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad: zakon predviđa da se kazna može ublažiti; zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne; ili pak utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja. Odredbom člana 57. stav 1. KZ propisane su granice ublažavanja kazne, u slučajevima kada postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. KZ dok je tačkom 8. stav 1. člana 57. KZ propisano da se učiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere, kazna može ublažiti do 10 dnevnih iznosa, odnosno 10.000,00 dinara. Odredba člana 170. stav 1. KZ propisuje da će se lice koje uvredi drugog kazniti novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara.

Imajući napred citirane odredbe zakona u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je prvostepeni sud svojom presudom kojom je okrivljenog S.S. za izvršeno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ oglasio krivim i osudio na novčanu kaznu ispod granice propisane zakonom u iznosu od 10.000,00 dinara, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. stav 1. tačka 11. ZKP u korist okrivljenog S.S., jer u izreci presude nije naveo po kom zakonskom osnovu je izvršio ublažavanje kazne okrivljenom ispod granice propisane zakonom niti obrazloženje presude sadrži podatke o naročito olakšavajućim okolnostima, na osnovu kojih je izvršio ublažavanje kazne, što prvostepenu presudu čini nejasnom i nerazumljivom.

Dakle, prvostepeni sud se uopšte ne poziva na odredbu člana 56. KZ koja propisuje koji zakonski osnovi moraju biti ostvareni za ublažavanje kazne, a niti u obrazloženju presude navodi i jedan od zakonskih uslova za ublažavanje kazne kojim se rukovodio kod izricanja novčane kazne okrivljenom ispod zakonskog minimuma za krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ. Takođe, prvostepeni sud se ne poziva ni na odredbu člana 57. KZ koja propisuje granice ublažavanja kazne, čija primena je neophodna da bi se kazna mogla ublažiti ispod zakonom propisanog minimuma za učinjeno krivično delo, a što sve prvostepenu presudu čini nejasnom odnosno ista je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a.

Ocenjujući, dalje, navode zahteva Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 4. ZKP-a, jer prvostepeni sud u konkretnom slučaju pri odlučivanju o vrsti i visini kazne koju treba odmeriti okrivljenom za krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ nije prekoračio ovlašćenje koje sud ima po zakonu.

Naime, prvostepeni sud izricanjem novčane kazne u iznosu od 10.000,00 dinara okrivljenom S.S. za učinjeno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ nije povredio zakon odnosno odredbu člana 369 tačka 4. ZKP-a jer je okrivljenom izrekao kaznu kako po vrsti tako i u visini koju je po zakonu i mogao izreći, ali je samo propustio da dâ razloge za svoju odluku tj. koje su to naročito olakšavajuće okolnosti zbog čega je ublažio kaznu po odredbama čl. 56. i 57. KZ.

Kako u konkretnom slučaju ni Apelacioni sud u Kragujevcu, kao žalbeni sud, donoseći presudu Kž1 br. 2324/13 od 07.06.2013. godine, kojom je potvrdio prvostepenu presudu, nije otklonio navedenu povredu Zakona, na koju se ukazivalo u žalbi branioca okrivljenog, to je i drugostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP-a samo utvrdio povrede zakona, ne dirajući u pravnosnažnost sudskih odluka, s` obzirom da je zahtev podignut na štetu okrivljenog S.S., dok je na osnovu čl. 491. st.1. ZKP-a zahtev u ostalom delu odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.

Preuzmite dokument u PDF formatu