Branioci okrivljenih Z.B. i P.K., adv. S.M. i M.S. podneli su dana 24.10.2013. godine Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 257/12 od 27.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2610/13 od 03.09.2013. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji tako što će ukinuti pravnosnažne presude i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak, a da izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na oba okrivljena odloži i pozove branioce okrivljenih na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, u sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije bilo razloga za odbačaj zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.B. i K.P., je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ističe da je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, primenjujući zakon koji se nije mogao primeniti u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, kada je radnje opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Naime, prvostepenom presudom okrivljeni Z.B. i K.P. oglašeni su krivim zato što su neovlašćeno proizvodili opojnu drogu - marihuanu i to tako što je okrivljeni Z.B. nabavio seme marihuane koje je okrivljena K.P. zasadila, uzgajala do zrelosti, a zatim su ovu biljku okrivljeni zajedno posekli, osušili, usitnili cvetove i listove, zamotali u rizle, koje su zajedno koristili, a seme ponovo posejali, te ceo ciklus gajenja, berbe, sušenja i usitnjavanja ponovili. Postupajući na taj način, okrivljeni su ostvarili sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika je tom odredbom propisana kao neovlašćena proizvodnja, prerada, prodaja ili nuđenje na prodaju ili radi prodaje - kupovina, držanje, prenošenje ili posredovanje u kupovini ili prodaji ili na drugi način neovlašćeno stavljanje u promet supstance ili preparata koji su proglašeni za opojne droge. Kod ovakvog opisa radnji krivičnog dela irelevantna je činjenica da li se proizvodnja ili prerada vrše za sopstvene potrebe, zbog čega su navodi zahteva koji ovu činjenicu vezuju za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela - neosnovani.

Radnje opisane u izreci presude - sadnja, uzgoj i berba lišća predstavljaju gajenje biljke - saglasno odredbi člana 3. stav 1. tačka 8. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Dalje, aktivnosti okrivljenih - usitnjavanje, sušenje i uvijanje u rizlu čine obeležja proizvodnje, kojom je stvoren proizvod podoban za konzumaciju opojne droge - marihuane. Tim radnjama okrivljeni su nedozvoljeno realizovali proizvodnju marihuane koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

I sama nedozvoljena proizvodnja i promet psihoaktivnih kontrolisanih supstanci definisani su i Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama tako da ovi pojmovi predstavljaju - gajenje biljke iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca, posedovanje sredstava za proizvodnju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i proizvodnja, promet i posedovanje psihoaktivne kontrolisane supstance suprotno odredbama ovog Zakona (član 3. stav 1. tačka 13. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama).

Prema tome, okrivljeni Z.B. i K.P. su svojim radnjama ostvarili sva bitna obeležja bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, zbog čega ni Apelacioni sud u Novom Sadu, potvrđujući prostepenu presudu nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, kako to neosnovano u podnetom zahtevu, ističu branioci okrivljenih.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pravnosnažnim presudama Višeg suda u Novom Sadu K br. 257/12 od 27.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2610/13 od 03.09.2013. godine nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca ocenio neosnovanim i na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova „Službeni glasnik RS“ br. 116/2008) i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.