.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 86/2014
20.02.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog G.B., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.B., advokata N.Z., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.B., advokata N.Z., podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine okrivljeni B.H. i G.B. oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri godine u koje kazne im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.05.2011. do 03.06.2011. godine.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 2Kž1 br.2966/13 od 26.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branilaca optuženih B.H. i G.B. i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine.
Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine branilac osuđenog G.B., advokat N.Z. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešne primene krivičnog zakonika na utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu i prvostepenu presudu i osuđenog G.B. oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a da shodno članu 488. ZKP odloži izvrešenje pravnosnažne presude Višeg suda u Vranju 3K br.7/13 od 29.07.2013. godine.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđ. G.B. je nedozvoljen. Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog na podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.B. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešna primena krivičnog zakona, koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku, pri čemu branilac osuđenog, ukazujući na pogrešnu primenu krivičnog zakona, ne konkretizuje učinjenu povredu i u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Navedene povrede po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja.
Prema tome, povrede koje su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.B.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
