Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan je u odnosu na istaknutu povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati – neoverena fotokopija izveštaja lekara specijaliste – psihijatra Kliničkog centra K., dr N.M., br. 6403/12 od 28.12.2012. godine, a što je u surpotnosti sa odredbom člana 139. stav 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pomenuta neoverena fotokopija izveštaja lekara specijaliste ne predstavlja, u konkretnom predmetu, nedozvoljen dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, imajući u vidu da se veštak medicinske struke izjašnjavao o pomenutom nalazu lekara specijaliste – psihijatra, osim toga u spisima predmeta postoji i zapisnik o uviđaju u kome su konstatovane povrede koje je oštećena zadobila kritičnom prilikom. Pobijane presude se, dakle, ne zasnivaju isključivo na neoverenoj fotokopiji izveštaja lekara specijaliste od 28.12.2012. godine, te je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda. Osim toga, odredba člana 139. stav 1. ZKP, ne obavezuje izričito sud da kao dokaz koristi isključivo originalne isprave, s obzirom da je navedenom odredbom propisano da se isprava pribavlja, po pravilu, u originalu. Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pomenuta fotokopija izveštaja lekara specijaliste psihijatra od 28.12.2012. godine ne predstavlja dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati presuda, pa se neosnovano u zahtevu ukazuje postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva u kojima branilac polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda i to mišljenjima veštaka medicinske struke od 16.04.2013. godine i veštaka saobraćajne struke od 22.04.2013. godine i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog pobijaja pravnosnažne presude i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje odredbom člana 485. stav 4. ZKP nije propisano kao razlog iz koga je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca okr. G.M. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.