Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, presudom 12-Prž-5578/14 od 27.03.2014.godine, odbio je kao neosnovanu žalbu okrivljenog D.Ž. i presudu Prekršajnog suda u Valjevu, Odeljenja suda u Lajkovcu, II-14-Pr. 8427/12 od 04.02.2014.godine potvrdio, osim u delu odluke o zaštitnoj meri koja je preinačena, te okrivljenom, za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na osnovu člana 338. stav 1. tačka 5. istog Zakona i člana 58. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 30 (trideset) dana.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz.br. 236/14 od 07.07.2014.godine, protiv presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 12-Prž-5578/14 od 27.03.2014.godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 234. stav 2. u vezi sa članom 148. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine navedenu presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, te spise predmeta vrati tom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okr. D.Ž., adv. R.D. iz U., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) ( u daljem tekstu: sada važeći ZPR) obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u žalbenom postupku povređeno pravo na odbranu okrivljenog i učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 148. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/2005, 116/2008, 111/2009) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPR), prema kojem se ocenjuje zakonitost pobijane presude, shodno odredbi člana 340. stav 1. sada važećeg ZPR, koji se primenjuje od 01.03.2014. godine, a koja bitna povreda postupka je predviđena i članom 264. stav 2. tačka 4) u vezi sa članom 161. stav 1. sada važećeg ZPR.

Odredbom člana 85. stav 4. ranije važećeg ZPR, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Članom 148. stav 1. istog Zakona propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih.

U konkretnom slučaju, u spisima predmeta nalazi se podnesak okrivljenog predat prvostepenom sudu dana 05.03.2014.godine, kojim okrivljeni obaveštava taj sud da je ovlastio advokata R.D. iz U. da ga brani u predmetnom prekršajnom postupku, uz koji podnesak je priloženo i navedeno ovlašćenje za branioca. Međutim, prvostepeni sud, iako na opisani način obavešten, u okviru žalbenog roka okrivljenog, da je okrivljeni angažovao branioca, braniocu okrivljenog ne dostavlja prvostepenu presudu donetu 04.02.2014.godine. Navedeni propust, koji prilikom razmatranja spisa pre odlučivanja o žalbi koju je protiv prvostepene presude izjavio okrivljeni lično, nije uočio ni drugostepeni sud, niti je naložio prvostepenom sudu da ga otkloni, imao je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da, kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 229. stav 3. ranije važećeg ZPR (član 259. stav 1. sada važećeg ZPR), podnese žalbu u korist okrivljenog. Time je povređeno pravo odbrane okr. D.Ž. u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke i učinjena na štetu okrivljenog bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi sa članom 148. stav 1. ranije važećeg ZPR, na koju se iz navedenih razloga osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, a koja bitna povreda je predviđena i članom 264. stav 2. tačka 4) u vezi sa članom 161. stav 1. sada važećeg ZPR i tim pre što je članom 161. stav 1. sada važećeg ZPR propisano da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i na osnovu člana 287. stav 4. sada važećeg ZPR, odlučio kao u stavu I izreke ove presude, odnosno ukinuo drugostepenu presudu i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, nakon što se, u smislu primedaba iznetih u ovoj presudi, otklone nedostaci u pogledu dostavljanja prvostepene presude braniocu okrivljenog.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je istovremeno u smislu člana 290. stav 5. sada važećeg ZPR, odredio da se odloži izvršenje pravnosnažne prvostepene presude ( stav II ove presude).

Zapisničar                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                                    Janko Lazarević, s.r.