Istom presudom na osnovu člana 196. stav 4. ZKP okrivljeni su oslobođeni od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka zbog svog slabog imovnog stanja.

Na osnovu člana 206. stav 2. ZKP obavezani su okrivljeni solidarno da na ime odštetnog zahteva oštećenoj KTC DOO A. plate iznos od 55.410,40 dinara, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok se u preostalom delu odštetnog zahteva oštećena upućuje na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.4511/13 od 21.01.2014. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog D.S.a i preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru K br.1553/12 od 14.06.2013. godine u odnosu na okrivljene D.S.a i A.K., a u pogledu krivičnog dela za koje su oglašeni krivim pobijanom presudom pod tačkom 3 izreke presude, tako što se prema njima za ovo delo na osnovu člana 422. tačka 3. i 453. ZKP odbija optužba da bi opisanim radnjama izvršili krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ kao i u delu izreke koji se odnosi na pribavljenu ukupnu protivpravnu imovinsku korist tako da ona sada iznosi 39.855,80 dinara kao i u pogledu imovinsko pravnog zahteva koji sada iznosi 38.956,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog D.S. odbijena kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.S.a, adv. V.J.Đ. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., adv. V.J.Đ., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP, našao:

Navodi zahteva branioca okrivljenog D.S., adv. V.J.Đ. da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10. u vezi člana 453. ZKP, tako što je u ponovljenom postupku u presudi Osnovnog suda u Somboru K br.1553/12 od 14.06.2013. godine navedena ''veća vrednost i to vrednost preko 15.000,00 dinara'', tj. prvostepeni sud je dodao konstitutivni element krivičnog dela iz člana 203. Krivičnog zakonika kog nije bilo u prethodnoj prvostepenoj presudi i bez kog ne bi bilo elemenata krivičnog dela iz člana 203. KZ kao i da je dodao još jednu radnju izvršenja krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. U konkretnom slučaju nije povređena ova odredba a samim tim nije ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP.

Naime, optužnim predlogom Opštinskog javnog tužioca u Apatinu Kt br.101/09 od 23.10.2009. godine, okrivljenima D.S. i A.K. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u produženju, u saizvršilaštvu u vezi sa članom 33. KZ za koje delo su okrivljeni D.S. i A.K. oglašeni krivim presudom Osnovnog suda u Somboru K br.942/10 od 17.04.2012. godine, a za koje je okrivljeni D.S. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, a prema okrivljenoj A.K. je izrečena kazna rada u javnom interesu. Protiv navedene presude okrivljeni D.S. i njegov branilac podneli su žalbe i uvaženjem istih Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem Kž1 3274/12 od 20.11.2012. godine ukinuo je prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku okrivljeni D.S. presudom Osnovnog suda u Somboru K br.1553/12 od 14.06.2013. godine, oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 4511/13 od 21.01.2014. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog D.S. i preinačena prvostepena presuda u pogledu krivičnog dela koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela, a opisano pod tačkom 3 izreke prvostepene presude, i na osnovu člana 422. tačka 3. u vezi člana 453. ZKP odbijena je optužba, kao i u odnosu na pribavljenu ukupnu protivpravnu imovinsku korist i u pogledu imovinskopravnog zahteva.

Dakle, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, a shodno citiranoj zakonskoj odredbi člana 453. ZKP (zabrana ''preinačenja na gore), sud je dužan da pazi da presudu u materijalno-pravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenog, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji.

U konkretnom slučaju Osnovni sud u Somboru, koji je postupao u ponovnom prvostepenom postupku, kao i Apelacioni sud odlučujući o žalbi okrivljenog D.S., nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), jer pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog istog krivičnog dela i izrečena mu je krivična sankcija koja je po vrsti i visini ista kao u ranijoj prvostepenoj odluci, a preinačenjem je Apelacioni sud shodno članu 422. tačka 3. i 453. ZKP odbio optužbu, za jednu radnju krivičnog dela, pa se neosnovano zahtevom ističe da su navedene presude izmenjene na štetu okrivljenog i da je time učinjena povreda iz člana 438. stav 1. tačka 10. u vezi člana 453. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog pobijaju se pravnosnažne presude zbog povrede iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, tj. iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP i ne predstavljaju zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu branioca okrivljenog D.S. ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.