Istom presudom na osnovu odredbe člana 206. stav 2. ZKP mldb. oštećeni N.K. po zakonskom zastupniku G.K. upućen je da svoj imovinskopravni zahtev za naknadu štete prema okrivljenom M.I. ostvari u parničnom postupku, a na osnovu odredbe člana 193. i 196. stav 1. ZKP obavezan je okrivljeni M.I. da plati troškove krivičnog postupka za koje je shodno odredbi člana 194. stav 2. ZKP utvrđeno da će biti određeni posebnim rešenjem, kao i da plati paušal sudu u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude odnosno rešenja o troškovima.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.930/12 od 19.04.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.I., a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br.1419/11 od 18.01.2012. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.I., advokat M.S. zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i to drugom veću, ili da pobijane presude preinači i okrivljenog M.I. oslobodi od optužbe, ili da pobijane presude preinači i okrivljenog M.I. oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ i izrekne mu jedinstvenu blažu kaznu, te da mu izrekne meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u kraćem trajanju. Branilac advokat M.S. u svom zahtevu je predložio da u smislu člana 488. stav 2. ZKP Vrhovni kasacioni sud branioca obavesti o sednici veća, a da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje kazne zatvora okrivljenom odloži.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 .. 45/13), pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) navodima da je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku na dokazu na kome se po odredbama ZKP odluka ne može zasnovati – na službenoj belešci o pregledu lica mesta PS Šid, iz koje je utvrdio da je vršeno mehanoskopsko uklapanje delova sa vozila, a što je bilo neophodno utvrditi veštačenjem, pri čemu službenik koji je navedenu službenu belešku sačinio tokom prvostepenog postupka nije ni saslušan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se na navedeni način u zahtevu branioca okrivljenog M.I. ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno povredu iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP, važećeg u vreme pribavljanja dokaza. Prvostepena odluka zasniva se pored ovog dokaza na velikom broju izvedenih dokaza – iskaza svedoka, materijalnih dokaza i veštačenja, pa je očigledno da bi i bez službene beleške o kriminalističko- tehničkom pregledu lica mesta Policijske stanice u Šidu Ktu 229/11 od 04.10.2011. godine, bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja će uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što ovde nije slučaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP navodima da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, na taj način što umišljaj, u odnosu na krivično delo iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, nije utvrđen sa izvešnošću, kao ni uzročna veza između povreda oštećenog i radnji okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela iz člana 296. stav 2. KZ. Prema navodima zahteva, okrivljenog je za ova krivična dela trebalo osloboditi optužbe, ili ga eventualno oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela iz člana 296. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela za koja je M.I. oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ i krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 2. KZ, pa su navodi branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP navodima da je prilikom odlučivanja o kazni sud cenio poricanje krivičnog dela od strane okrivljenog i to da nije pokazao osećaj krivice kao otežavajuće okolnosti, na koji način je povredio pretpostavku nevinosti i pravo da se brani na način koji sam odabere.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, utvrđivanje otežavajućih i olakšavajućih okolnosti predstavlja činjenično pitanje, pa imajući u vidu da je kazna okrivljenom M.I. odmerena u granicama koje su propisane za krivična dela za koja je oglašen krivim, ne stoji povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I. kojima se ukazuje da prvostepeni i drugostepeni sud nisu dali valjane razloge za svoje odluke, da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima o sadržini zapisnika i isprava i samih tih zapisnika i isprava, obzirom da se ovakvim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja nije propisana odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kao povreda zakona koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog i njegovog branioca.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.