Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br. Kž1 1613/13 od 24.12.2013. godine, usvajanjem žalbi okrivljenog B.B. i njegovih branilaca, preinačio je presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 2 K-140/12 od 01.03.2013. godine, tako što je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 19- devetnaest godina i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2-dve godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20-dvadeset godina, dok je u ostalom, nepreinačenom delu, navedenu prvostepenu presudu potvrdio.

Branilac okrivljenog B.B., advokat S.Č.M., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda „ na osnovu člana 483. stav 3. u vezi sa stavom 1. ZKP, člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine prvostepenu presudu i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili Apelacionom sudu ili preinači u celini ili delimično prvostepenu i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku u pogledu pravne kvalifikacije dela odnosno da se radi o krivičnom delu „običnog ubistva“ ili o krivičnom delu ubistva na mah, kao i sa daljim predlogom da Vrhovni kasacioni sud blagovremeno obavesti branioca o sednici veća na kojoj će se odlučivati o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B., advokata S.Č.M. je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepenom i drugostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, time što je u prvostepenoj presudi, kao niska pobuda okrivljenog, pored „razočaranosti u oštećenu“ koja je navedena i u optužnici, dodata na štetu okrivljenog i okolnost povrede samoljublja-narcisoidnosti, koju optužnica ne sadrži, a drugostepenom presudom utvrđena sasvim druga niska pobuda-bezobzirna sebičnost i želja okrivljenog da sada pok. S.K. bude samo njegova i da sa istom živi do kraja života.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt 89/11 od 22.11.2011. godine, izmenjenom podneskom od 30.01.2013. godine, okrivljenom je stavljeno na teret da je lišio života sada pok.S.K. iz niske pobude-razočaranosti u oštećenu, zbog toga što ga je napustila i raskinula vanbračnu zajednicu sa njim. Postojanje niske pobude kod okrivljenog, kao kvalifikatorne okolnosti dela, utvrđeno je i pravnosnažnom drugostepenom presudom, s tim što drugostepeni sud, povodom žalbenih navoda branilaca okrivljenog, nije prihvatio prvostepenom presudom utvrđenu (kao u optužbi) “razočaranost u oštećenu“, kao pravilno i sasvim jasno i objektivno definisanu nisku pobudu okrivljenog, već je ocenom relevantnih činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku i na pretresu pred tim sudom, zaključio da se niska pobuda okrivljenog ogleda u njegovoj bezobzirnoj sebičnosti i želji da sa sada pok. S.K. živi do kraja života i da ona bude samo njegova, bez obzira na njena osećanja i njenu odluku da više ne živi sa njim u vanbračnoj zajednici, a saglasno utvrđenju da je navedena želja okrivljenog u skladu sa strukturom njegove ličnosti (čija su emocionalna obeležja labilnost, posesivnost, ranjivost, narcisoidnost) i da je radi ostvarenja svojih želja okrivljeni proganjao i ubeđivao sada pok.S.K. da nastave zajednički život iako je ona to uporno odbijala i jasno mu stavila do znanja da je između njih sve gotovo, što okrivljeni nije prihvatao.

Sledstveno rečenom, navedenom izmenom opisa niske pobude u pravnosnažnoj presudi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije prekoračena optužba već je samo, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u postupku, preciziran i pojašnjen optužbom već obuhvaćen motiv okrivljenog za lišenje života sada pok.S.K., pri čemu je u subjektivnom i objektivnom smislu nepromenjen identitet optužbe i presude ( član 420. ZKP).

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka jer su razlozi presude u kojima sud ocenjuje dokaze, protivrečni stanju u spisima predmeta, pri čemu ovu povredu ne opredeljuje shodno odredbama člana 485. stav 4. ZKP. Takođe, pozivajući se na povredu krivičnog zakona, bez opredeljenja o kojoj tačno povredi je reč, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog osporava pravilnost pravne ocene dela okrivljenog kao krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 5. KZ i zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu ubistva na mah iz člana 115. KZ, što je teza odbrane okrivljenog, ali se navodi zahteva u tom delu svode na osporavanje pravilnosti interpretacije suda nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra i ocene drugih dokaza (balističko veštačenje, iskaz svedoka M.M.) na osnovu kojih sud zaključuje o nepostojanju kod okrivljenog, u vreme izvršenja dela, stanja jake razdraženosti izazvanog verbalnim sukobom, odnosno vređanjem od strane sada pok.S.K., kao uslova za delovanje na mah. Pored toga, branilac u zahtevu osporava utvrđenje u pravnosnažnoj presudi redosleda ispaljivanja hitaca po kojem je hitac u predelu pazušne regije poslednji, kao protivan materijalnim dokazima i usaglašenom balističkom i sudsko medicinskom veštačenju koje dozvoljava da je moguća odbrana okrivljenog da je prvi hitac ispaljen prilikom otimanja oko pištolja okrivljenog i sada pok.S.K. i da je to upravo hitac u predelu pazušne regije, te osporava ocenu suda iskaza svedoka D.Z., koji po stavu branioca opovrgava zaključak suda da je okrivljeni ušao u prodavnicu sa namerom da liši života sada pok. S.K.

Prednjim navodima zahteva ukazuje se na nedostatke u razlozima presude koji predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi pogrešnom ocenom suda odbrane okrivljenog i izvedenih dokaza, odnosno na razloge koji odredbom člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđeni kao dozvoljen zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B. u tom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                        Janko Lazarević, s.r.