čime bi izvršio tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

OBAVEZUJU SE privatni tužioci B.Đ., B.V. i M.B., da shodno članu 265. stav 3. ZKP-a solidarno naknade troškove krivičnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 1033/13 od 22.10.2013. godine okrivljeni D.R. oglašen je krivim zbog izvršena tri krivična dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ pa mu je sud za svako od delo utvrdio novčanu kaznu u iznosu od po 10.000,00 dinara, a zatim ga osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku novčana kazna će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni D.R. obavezan je da sudu na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, te da privatnim tužiocima B.Đ., B.V. i M.B. na ime nužnih izdataka isplati ukupno 208.960,00 dinara, odnosno svakome po 69.653,30 dinara a privatnom tužiocu B.Đ. i iznos od 700,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok su privatni tužioci B.Đ., B.V. i M.B radi ostvarenja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 3682/13 od 14.01.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog D.R. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju K 1033/13 od 22.10.2013. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 3682/13 od 14.01.2014. godine branilac okrivljenog D.R., advokat V.M., na osnovu člana 483. stav 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku podneo je zahtev za zaštitu zakontiosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 3682/13 od 14.01.2014. godine i predmet vrati na odluku „organu postupka“ koji će žalbu usvojiti i okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V.M. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo sednici veća i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 439. tačka 1. ZKP-a u vezi sa članom 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Naime, članom 170. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja.

Dakle, odredbom člana 170. stav 4. KZ predviđen je osnov isključenja postojanja navedenog krivičnog dela. Krivično delo uvreda neće postojati ukoliko su kumulativno ostvareni objektivni i subjektivni uslov. Objektivni uslov jeste da je uvredljiva izjava data u okviru jedne od delatnosti i to ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva ili političke delatnosti i u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa. Subjektivni uslov jeste da kod onog čija bi izjava objektivno predstavljala uvredu nekog lica, odnosno povredu njegove časti, nije postojala namera omalovažavanja.

U konkretnom slučaju izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, izrekom prvostepene presude sud samo utvrđuje da su činjenice iznete u pisanom dopisu koji je okrivljeni D.R. napisao, potpisao i poslao direktoru Hidroelektrane Đ. u K. i koji je zaveden pod brojem ... dana 26.11.2010. godine, uvredljive za privatne tužioce i da je okrivljeni toga bio svestan, ali ne i to da su navedene činjenice iznete u nameri omalovažavanja, a kod nedostatka ovog bitnog elementa krivičnog dela - namere omalovažavanja, nema ni krivičnog dela. Osim toga, očigledno je, da je okrivljeni kao radnik V. HE predmetno pismo poslao generalnom direktoru ukazujući između ostalog i na nepravilnosti u radu privatnih tužilaca, u cilju zaštite opravdanih interesa u preduzeću u kom je radio.

S`toga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog D.R. iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, kada je utvrdio da su dela koja su predmet optužbe, krivična dela, pa je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP-a, okrivljenog D.R. oslobodio od optužbe da je izvršio tri krivična dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a te člana 265. stav 3. ZKP-a u pogledu troškova krivičnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.