Branioci okrivljene M.T., advokati P.P. i M.F. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu ili da ih preinači u celosti i okrivljenu M.T. oslobodi od optužbe-član 492. stav 1. tačka 2. ZKP, da na sednicu veća pozove branioce i okrivljenu-član 488. stav 2. ZKP i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži-član 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okr. M.T., advokata P.P. i M.F., je neosnovan.

Branioci okrivljene u zahtevu zaštitu zakonitosti ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po zakonu ne može zasnivati jer su pribavljeni na nezakonit način i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Pri tom, kao nedozvoljene dokaze u iznetom smislu označavaju: zapisnik o uviđaju sačinjen dana 22.05.2006. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP, povredom člana 238. ZKP, jer je uviđaj u ovom slučaju mogao obaviti samo istražni sudija, a zapisnik nisu potpisali zapisničar i kriminalistički tehničar zadužen za fiksiranje tragova i u istom nije konstatovan trag stopala, zatim skicu lica mesta i zapisnik o obdukciji, koji su naknadno predati sudu (05.07.2006. godine odnosno 19.07.2006. godine), zbog pojavljivanja u istima traga stopala na farmericama sada pok. D.M. suprotno sadržini zapisnika o uviđaju u kojem taj trag nije konstatovan, niti je isti fiksiran od strane ovlašćenih lica (istražni sudija, krim. tehničar), trasološko veštačenje pomenutog traga stopala od 19.06.2006. godine i 22.06.2006. godine, koje je obavljeno samo na osnovu zapisnika o uviđaju u kojem tog traga nema, kao i izjavu oštećene T.B., zbog okolnosti da ona kao srodnik okrivljene (sestričina) nije upozorena u smislu člana 94. stav 1. tačka 2. ZKP, da je oslobođena dužnosti svedočenja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika (01.10.2013. godine) ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Prema odredbi člana 238. stav 3. ranije važećeg ZKP, organi unutrašnjih poslova mogu sami obaviti uviđaj kad postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora do 10 godina.

U konkretnom slučaju, za krivično delo u pitanju je propisana kazna zatvora najmanje 10 godina ili kazna zatvora od 30 do 40 godina, pa stoji navod u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je OUP samostalnim obavljanjem uviđaja, kojom prilikom su fiksirani i fotografisani tragovi pronađeni na mestu događaja, postupio suprotno odredbi člana 238. stav 3. ranije važećeg ZKP. Međutim, povreda citirane procesne odredbe i u vezi sa propustom ovlašćenog službenog lica OUP da u zapisniku o uviđaju konstatuje postojanje krvavog traga stopala leve noge na farmericama sada pok. D.M., u konkretnom slučaju ima značaj relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 368. stav 2. ranije važećeg ZKP) koja nije bila od uticaja na zakonito i pravilno donošenje pobijane pravnosnažne presude. Ovo iz razloga što je, po utvrđenju u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, sporni krvavi trag levog stopala na odeći (farmericama) sada pok. D.M. fiksiran prilikom obdukcije koja je istog dana (22.05.2006. godine) neposredno nakon uviđaja na mestu događaja, obavljena po naredbi istražnog sudije, dakle u skladu sa odredbom člana 238. stav 3. ranije važećeg ZKP, a samo fiksiranje tog traga u nalazu obducenta je u skladu sa njegovom obavezom obraćanja pažnje na biološke tragove, opisivanja i obezbeđivanja istih (član 126. stav 4. ranije važećeg ZKP), pa se način pribavljanja ovog dokaza, kao i drugih dokaza zasnovanih na istom (trasološkog veštačenja traga na delu odeće izuzetom prilikom obdukcije, obavljenog po naredbi istražnog sudije od 15.06.2006. godine), suprotno neosnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne mogu smatrati nezakonitim u smislu postojanja apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, te se na istim mogla zasnovati pobijana pravnosnažna presuda.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o nezakonitom pribavljanju i korišćenju dokaza koji se odnosi na izjavu oštećene T.B., overenu u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Njujorku, zbog okolnosti da ona nije upozorena o pravu da ne svedoči. Oštećena T.B u postupku nije ni saslušana u svojstvu svedoka, pa obaveze upozorenja u navedenom smislu nije bilo, a pomenuta izjava predstavlja izjašnjenje oštećene u smislu člana 60. stav 2. ranije važećeg ZKP, u pravcu opravdanja nedolaska pred sud, kao i da se pridružuje krivičnom gonjenju, a pored ostalog i o okolnostima pod kojima je ona saznala za predmetni događaj u kontaktima sa okrivljenom i drugim licima i tako je interpretirana i cenjena od strane suda, a ne kao iskaz svedoka. Osim toga, okolnosti o kojima se izjašnjavala oštećena u navedenoj izjavi, prema razlozima prvostepene presude, sud je utvrđivao na osnovu same odbrane okrivljene, uz konstataciju da su navodi okrivljene da je u više navrata telefonom pozivana od strane oštećene da proveri zbog čega se oštećenoj otac ne javlja na telefon, da je oštećenoj rekla da je njen otac verovatno sa drugim ženama i da nije otišla u stan oca oštećene, sada pok. D.M. dok je oštećena nije obavestila da je pozvala policiju da obije stan, u saglasnosti sa navodima iz izjave oštećene.

Dakle, u pravnosnažnim presudama koje se pobijaju zahtevom branilaca okrivljene nije učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP ( član 438. stav 2. tačka 1. ZKP).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, kao osnov podnošenja zahteva istaknuta je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja se, prema navodima zahteva, sastoji u pogrešnoj interpretaciji i oceni iskaza saslušanih svedoka (D.Đ., B.M. 1, N.M., B.M. 2, S.M. i N.R.) i nalaza i mišljenja veštaka M.B., na osnovu kojih je utvrđeno da je okrivljena izvršilac krivičnog dela u pitanju, kao i u odsustvu razloga u prvostepenoj i drugostepenoj presudi za prihvatanje od strane suda dokaza (spornog traga stopala i dokaza o kojima je napred bilo reči, koji se tiču utvrđenja postojanja i veštačenja tog traga, veštačenja mehanizma nanošenja povreda sada pok. D.M.) na osnovu kojih je utvrđena odlučna činjenica da je okrivljena izvršilac krivičnog dela u pitanju, kao i razloga za postojanje kvalifikovanog ubistva.

Međutim, prednjim navodima zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi pogrešnom ocenom izvedenih dokaza i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, odnosno na razloge koji odredbom člana 485. stav 4. ZKP nisu predviđeni kao dozvoljen zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene u tom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac, s.r.                                                                                                   Janko Lazarević, s.r.