Okrivljeni je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka o kojima će biti odlučeno posebnom odlukom i paušal u iznosu od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4740/13 od 14.02.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Z.B. preinačena je prvostepena presuda samo u odnosu na ovog okrivljenog, tako što je okrivljenom za produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ-a, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stav 1. u vezi člana 61. KZ-a za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.04. do 15.04.2013. godine, dok su žalbe branioca okrivljenog M.V. i žalba Višeg javnog tužioca u celosti kao i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Z.B., odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv ovih presuda, branilac okrivljenog Z.B., advokat V.P., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP-a u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine prvostepenu i drugostepenu presudu a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. stav 1. ZKP-a, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su i prvostepena i drugostepena presuda donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ukazujući da se iste zasnivaju na dokazu na kome se na osnovu odredaba ZKP-a presuda ne može zasnivati i to na zapisnicima o lomu robe, jer je, prema navodima zahteva, njihova validnost dovedena u sumnju time što nije doneto posebno rešenje o imenovanju članova komisije, te da su dostavljeni oštećenom preduzeću a da o njihovom sačinjavanju i sadržini nije bio upoznat šef poslovne jedinice, kao i da isti nisu sačinjeni u skladu sa normativnim aktima preduzeća, pa je samim tim dovedeno u pitanje i njihovo svojstvo javne isprave.

Nasuprot iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pismeni zapisnici o lomu robe, označeni u izreci prvostepene presude, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, nisu dokazi na kojima se po odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati.

Naime, načelnom odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, istim Zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, a član 84. stav 1. ZKP-a predviđa da se dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog Zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju očigledno da navedeni pismeni zapisnici o lomu robe nisu nezakoniti dokazi na kojima se po odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati, imajući u vidu da predstavljaju pismenu dokumentaciju preduzeća koja se prema normativnim aktima i sačinjava prilikom loma primljene robe i pravdanja iste, a sasvim je druga stvar validnost unetih podataka u zapisnicima što je stvar činjeničnog stanja, a uz to prvostepeni sud je na glavnom pretresu izvršio uvid u kopije ovih zapisnika ali je zatim izveo kao dokaze grafoskopsko-grafološko veštačenje i ekonomsko- finansijsko veštačenje koji nalazi i mišljenje se zasnivaju na originalnim zapisnicima o lomu robe označenim u izreci i obrazloženju prvostepene presude.

Dakle, suprotno navodima zahteva ovi dokazi nisu pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP-a i samim tim isti mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima u suštini i ne ukazuje na neku činjenicu ili okolnost koje bi ukazivale na nezakonitost navedenih dokaza, već u suštini osporava njihovu validnost i činjenice koje su na osnovu navedenih zapisnika utvrđene, pa se zahtev branioca okrivljenog u delu u kome se poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a ocenjuje kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ističe da izvedenim ekonomsko-finansijskim veštačenjem nije utvrđeno da li postoji saglasnost između podataka u glavnoj knjizi matičnog preduzeća sa knjigovodstvenim podacima u stovarištu u K. u smislu izlaza i ulaza robe, zatim da u redovnom krivičnom postupku nije na pouzdan način utvrđeno na koji način je došlo do „negativne razlike“ od 1.568.469,00 dinara, po nalaženju ovog suda, osporava se pravnosnažna presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                               Janko Lazarević, s.r.