.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 227/2014
10.04.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. N.B. i dr, zbog krivičnog dela prinuda u pokušaju iz člana 135. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.B., adv. M.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.35/12 od 14.09.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1379/13 od 01.07.2013. godine, u sednici veća održanoj 10.04.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.35/12 od 14.09.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1379/13 od 01.07.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K br.35/12 od 14.09.2012. godine okrivljeni N.B., N.C., S.S. i P.J. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela prinuda u pokušaju iz člana 135. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, za koje delo su im utvrđene kazna zatvora u trajanju od po 1 godine i zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, za koje delo su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i 6 meseci, pa su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 2 godine.
Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1379/13 od 01.07.2013. godine, delimičnim uvaženjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u pogledu odluke o kazni u odnosu na okr. S.S. preinačio prvostepenu presudu tako što je ovom okrivljenom opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br.2903/10 od 30.05.2010. godine i kaznu zatvora iz opozvane uslovne osude uzeo kao utvrđenu, za krivično delo iz člana 135. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine za krivično delo iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca, dok je žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. N.B., adv. M.L. podneo je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i radnje iz dispozitiva optužnice pravno kvalifikuje kao krivično delo prinude iz člana 135. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ i okrivljenog osudi na kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju.
Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okr. N.B. u zahtevu navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud povredili krivični zakon, jer su u pogledu krivičnih dela koje su predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti i time učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Naime, prema navodima zahteva, nižestepeni sudovi su pogrešno zaključili da je okr. B.N., zajedno sa ostalim okrivljenima postupao u sastavu grupe, s obzirom na to da su predmetna krivična dela izvršena u saizvršilaštvu.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.B. ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP odnosno člana 369. tačka 3. ZKP važećeg u vreme izvršenja krivičnih dela (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).
Navedena povreda zakona isticana je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 4 u 3 stavu i na strani 5, dao dovoljne i jasne razloge o postupanju okrivljenih u sastavu grupe kao i razloge vezane za pravnu kvalifikaciju predmetnih krivičnih dela, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
