Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž 18/14 od 10.03.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Š.F., a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br. 333/2013 od 08.11.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Š.F., adv. G.R., zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 485. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Š.F., adv. G.R., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog Š.F., adv. G.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi pogrešno primenjen zakon i to Krivični zakonik Republike Srbije, iz čega proizilazi da branilac okrivljenog ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, već po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi navodima da sud u obrazloženju pravnosnažne presude na strani 8 nigde ne navodi da li je okrivljeni i kojom svojom radnjom ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi kritičnom prilikom.

Takođe branilac okrivljenog Š.F. u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da u dispozitivu pravnosnažne presude stoje reči „tako ugrozio javni saobraćaj da je time doveo u opasnost život i telo ljudi, na taj način što je ...“ dok u obrazloženju na strani 8 nije eksplicitno ili pak na drugi način opisao da je okrivljeni Š.F. nekim svojim radnjama ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, a što sve ukazuje na stav branioca da prvostepena presuda sadrži razloge koji su protivrečni izreci, odnosno da su ti razlozi protivrečni odlučnim činjenicama, čime branilac ukazuje da su u pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koje povrede ne mogu biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a.

Osim navedenog branilac okrivljenog Š.F., u suštini u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava ocenu izvedenih dokaza pre svega nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, što Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa članom 485. stav 4. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno navedena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, iz kojih razloga je zahtev za zaštitu zakonitosti, nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Š.F., adv. G.R. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.