Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.I. - advokat D.P., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog V.I. osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog V.I., kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te povredu odredaba krivičnog postupka, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Branilac okrivljenog V.I. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), koji se primenjivao u vreme donošenja prvostepene odluke, navodeći da je izreka nerazumljiva i protivrečna obrazloženju presude, te da u presudi nisu izneti jasni razlozi o odlučnim činjenicama, na koji način u suštini ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13).

Nadalje, u zahtevu se ističe da kritičnom prilikom okrivljeni nijednom radnjom nije ugrozio sigurnost oštećenog i da se radilo o komšijskoj raspravi i svađi, te se, dakle, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.

Imajuću u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog V.I. – advokata D.P., odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.