Navedenom presudom prema okrivljenom A.A. izrečena je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana za koju je određeno da se ima izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i da će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 godine, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje ima uračunati u kaznu zatvora shodno članu 83. st. 1, 2, 3. i 4. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1842/13 od 28.01.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog A.A. i presuda Višeg suda u Leskovcu K br.32/12 od 17.04.2013. godine potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog A.A., advokat D.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u kome se ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu (povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP) i da su radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pogrešno pravno kvalifikovane (povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovnu odluku nadležnom sudu ili da iste preinači u pogledu pravne ocene dela i donese pravilnu i zakonitu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.A., pa je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.A. je neosnovan.

Branilac okrivljenog A.A. u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu – Zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred PU Leskovac broj 119073/12 od 05.03.2012. godine. Naime, u zahtevu se navodi da okrivljeni neposredno pre prvog saslušanja pred PU Leskovac u svojstvu osumnjičenog nije poučen potpuno o svojim pravima iz čl. 4. i 5. ZKP, sa braniocem nije obavio poverljiv razgovor, a Zapisnik ne sadrži ni vreme kada je okončano saslušanje, pa imajući u vidu da je po načinu pribavljanja ovaj dokaz nezakonit, kao takav je morao biti izdvojen iz spisa predmeta i na njemu se nije mogla zasnivati presuda. U zahtevu branilac okrivljenog A.A. dalje navodi, da je sud radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni A.A. oglašen krivim pogrešno pravno kvalifikovao, obzirom da je tokom postupka utvrđeno da je okrivljeni politoksikomanski zavisnik, da se radi o manjoj količini opojne droge i da je okrivljeni istu držao za sopstvenu upotrebu, a čemu u prilog govori i činjenica da je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u zdravstvenoj ustanovi, pa su radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret u ovom krivičnom postupku, morale biti kvalifikovane kao neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog A.A. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge o tome da je Zapisnik o saslušanju osumnjičenog pred PU Leskovac od 05.03.2012. godine, sačinjen u skladu sa odredbama ZKP, kao i da se u radnjama okrivljenog A.A., stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.