Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužilaštvu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je oštećeni kao tužilac podneo supsidijarni optužni predlog protiv okr. J.M. zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ. Kako se navedeno krivično delo goni po službenoj dužnosti, to u ovom slučaju nije bilo zahteva ovlašćenog tužioca, jer je odredbom člana 51. stav 1. ZKP propisano da ako javni tužilac za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti odbaci krivičnu prijavu, do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od 8 dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno Višem javnom tužiocu. Umesto toga, oštećeni kao tužilac podneo je optužni predlog, iako nije imao svojstvo ovlašćenog tužioca, pa je, prema zahtevu, u redovnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1.tačka 7. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP odnosno člana 368. stav 1. tačka 5. („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP).

Odredbom člana 61. stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da kada javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ... dužan je da u roku od 8 dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, a stavom 2. istog člana propisano je da oštećeni ima pravo da preduzme gonjenje u roku od 8 dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu dopisom Kt 802/2010 od 26.01.2011. godine obavestilo oštećenog N.M. da je odbacilo krivičnu prijavu podnetu protiv J.M. zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, te da on, kao oštećeni, ima pravo da, u smislu člana 61. stav 2. ZKP, sam preduzme krivično gonjenje pred Osnovnim sudom u Leskovcu, podnošenjem optužnog predloga, u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja.

Oštećeni N.M. je, postupajući po obaveštenju javnog tužioca i u skladu sa ovlašćenjem iz citiranog člana 61. ranije važećeg ZKP, blagovremeno Osnovnom sudu u Leskovcu podneo optužni predlog protiv okr. J.M. za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Preduzimajući krivično gonjenje u skladu sa odredbom člana 61. ZKP, oštećeni kao tužilac N.M. stekao je sva prava u postupku kao i javni tužilac, osim naravno onih koja javnom tužiocu pripadaju kao državnom organu. Stoga se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je predmetni krivični postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca, te da je u redovnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 5. ranije važećeg ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.