.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1303/2014
14.01.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Bate Cvetkovića i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M., zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Z.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.25549/2010 od 28.02.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2458/12 od 20.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 14. januara 2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. – advokata Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.25549/2010 od 28.02.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2458/12 od 20.09.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br.25549/2010 od 28.02.2012. godine, okrivljeni D.M. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da je okrivljeni dužan da izrečenu novčanu kaznu plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, te da će ova kazna, ukoliko je ne plati u ostavljenom roku, biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom, na osnovu člana 196. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen od naknade troškova krivičnog postupka i određeno da isti padaju na teret budžeta.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2458/12 od 20.09.2013. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog D.M., presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.25549/2010 od 28.02.2012. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okrivljenog za krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora iz prvostepene presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da pobija činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili krivične odgovornosti, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), ne konkretizujući o kojoj se povredi radi, a u obrazloženju zahteva navodi da je u toku prvostepenog postupka odbijen predlog odbrane da se kao svedok sasluša Č.N. iz N.S., na okolnost da li je u konkretnom slučaju postojala prevarna namena okrivljenog, i ističe da je sud bio dužan da proveri odbranu okrivljenog u vezi sa okolnostima na koje je predložen navedeni svedok, te dakle, osporava ocenu odbrane okrivljenog i izvedenih dokaza i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih, a zbog povrede zakona.
Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označeno da se zahtev podnosi zbog povrede zakona, iz kog razloga je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.M. odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP
Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
