Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog N.A., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) u kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.A. u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na, po stavu podnosioca zahteva, protivzakonito pribavljenom iskazu oštećene A.V.R. jer o času i danu saslušanja iste nisu obavešteni okrivljeni i njegov branilac, zbog čega im je uskraćeno pravo da oštećenoj postavljaju pitanja kao i na fotografijama okrivljenog iz mobilnog telefona oštećene, koje je kako branilac smatra, sud koristio suprotno članu 132a ranije važećeg ZKP-a.

Istaknute navode branioca okrivljenog a ceneći zakonitost preduzetih radnji u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ne prihvata iz sledećih razloga:

Odredbom člana 239. stav 1. ranije važećeg ZKP-a („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon i 72 od 03.09.2009. godine) propisano je da kada je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje, ako je, s`obzirom na okolnosti slučaja, neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage. Ako se istražni sudija ne složi sa tim predlogom, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6).

Odredbom člana 240. stav 1. napred navedenog Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da istražni sudija nadležnog suda, kao istražni sudija nižeg suda na čijem je području izvršeno krivično delo, može pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage preduzeti pojedine istražne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja, ali o svemu što je preduzeto mora obavestiti nadležnog javnog tužioca, dok je stavom 2. istog člana propisano da istražnim radnjama koje se preduzimaju po stavu 1. ovog člana može da prisustvuje javni tužilac koji postupa pred tim sudom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Šapcu dana 28.10.2011. godine, istražnom sudiji Višeg suda u Šapcu, u smislu člana 239. i člana 240. ranije važećeg ZKP-a, podneo predlog za preduzimanje pojedinih istražnih radnji, protiv pet nepoznatih lica u pravcu utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ izvršenog prema oštećenoj A.R. iz E., sa predlogom da se oštećena detaljno ispita na sve okolnosti u vezi izvršenja predmetnog krivičnog dela dok iz Zapisnika o ispitivanju svedoka 1Kri br. 123/11 od 29.10.2011. godine, proizilazi da je sud postupio po predlogu Višeg javnog tužioca u Šapcu i u njegovom prisustvu saslušao svedoka - oštećenu, u krivičnom postupku protiv NN lica na okolnosti kritičnog događaja.

Prema tome, kako se u konkretnom slučaju radi o nepoznatim izvršiocima krivičnog dela, jasno je, po prirodi stvari, da nije ni moguće o danu i času preduzimanja istražne radnje za koju postoji opasnost od odlaganja - konkretno ispitivanja oštećene, obaveštavati okrivljene i njihove branioce i s toga je, po nalaženju ovog suda, iskaz ove oštećene iz prethodnog dela postupka pribavljen na zakonit način i u svemu u skladu sa odredbama člana 239. i 240. ranije važećeg ZKP a sačinjen zapisnik o tom iskazu se može koristiti kao dokaz kako je to i učinjeno u ovom postupku.

Takođe su neosnovana isticanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je sud kao dokaz u ovom krivičnom postupku koristio fotografiju okrivljenog iz mobilnog telefona oštećene a sve suprotno odredbi člana 132a ranije važećeg ZKP-a.

Ovo s`toga, što iz spisa predmeta proizilazi da sud fotografiju okrivljenog iz mobilnog telefona oštećene nije koristio kao dokaz i na istoj nije zasnovao osuđujuću presudu, o čemu se eksplicitno i izjašnjava, kako prvostepeni sud (str. 17. pasus prvi presude) tako i drugostepeni sud (str. 5 pasus drugi presude).

Istaknuti navodi zahteva bili su predmet ocene drugostepenog suda, u žalbenom postupku, o čemu su u obrazloženju drugostepene presude na stranama 3, 4 i 5 dati jasni razlozi koje prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste shodno članu 492. stav 2. ZKP-a upućuje.

Nalazeći, sa iznetih razloga, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a, isti odbio kao neosnovan.

Nadalje, navodi zahteva branioca okrivljenog da je u ovom krivičnom postupku okrivljenom uskraćeno pravo na upotrebu maternjeg jezika u smislu člana 4. stav 1. tačka 7. ranije važećeg ZKP-a, kao i navodi da je kao prevodilac angažovano lice, azilant, koji „korektno“ govori engleski i avganistanski jezik ali ne i srpski, te da okrivljenom nije prevođeno na jeziku koji razume, odnosno na dijalektu koji razume u smislu člana 10. stav 3. u vezi stava 1. ranije važećeg ZKP-a, svode se na pobijanje pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP-a, a navodi kojima se osporava nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine i daje drugačija ocena DNK tragova okrivljenog na unutrašnjoj strani g. oštećene, svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), mogu podneti zahtev za zaštitu zakontiosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP-a, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, zbog čega je predmetni zahtev branioca okrivljenog u tom delu nedozvoljen, pa je Vrhovni kasacioni sud isti odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 491. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.