Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 1277/2014 od 13.11.2014.godine, odbio je kao neosnovane žalbe branioca okr. A.R., adv. M.R. i branilaca okr. M.I., advokata J.P. i M.B. i presudu Višeg suda u Beogradu K.br.417/14 od 17.06.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. M.I., adv. M.B. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuti u celini presudu Višeg suda u Beogradu K br. 417/14 od 17.06.2014. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1277/14 od 13.11.2014.godine, kao i sa predlogom da branilac bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda i da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K br. 417/14 od 17.06.2014.godine odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. M.I. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.I., adv. M.B., je neosnovan.

Branilac okr. M.I. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom prvostepenom presudom, kojom je okr. M.I. oglašen krivim da je sam izvršio krivično delo razbojništvo od 30.11.2001.godine na štetu M.F., menjajući status saizvršilaštva koji je postojao prema optužbi i ranije donetoj prvostepenoj presudi K 54/10 od 27.06.2013.godine, kojom su za to delo oglašeni krivim kao saizvršioci okrivljeni M.I. i A.R. i dajući potpuno novu kvalifikaciju, prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Takođe branilac ističe da je, vezano za navedenu povredu zakona, učinjena i povreda zabrane preinačenja na štetu okrivljenog i time bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, propustom suda da uzme kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci po pravnosnažnoj presudi K 54/10 koja je, u odnosu na dva krivična dela opisana pod tačkama 2. i 4. stava 1. navedene presude, ukinuta isključivo po žalbama okrivljenih i da primenom odredaba o sticaju saglasno članu 62. u vezi sa članom 60. KZ izrekne jedinstvenu kaznu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu K 54/10 od 28.06.2013.godine, prvobitno donetom u ovoj krivičnoj stvari i to stavom prvim izreke pod tačkama 1. do 4., okrivljeni M.I. i A.R. oglašeni su krivim kao saizvršioci za četiri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, koja presuda je, u navedenom delu, drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6543/13 od 04.03.2014. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih, ukinuta u odnosu na dva krivična dela (opisana pod tačkama 2. i 4.), dok je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu navedena prvostepena presuda preinačena, u odnosu na okr. M.I. u pogledu odluke o kazni za krivična dela pod tačkama 1. i 3. izreke prvostepene presude, tako što su zadržane kao pravilno utvrđene za ta dela kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i 6 meseci i okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 10 meseci.

Saglasno činjeničnom stanju utvrđenom u ponovljenom prvostepenom postupku, prema kojem je krivično delo razbojništvo izvršeno 30.11.2001. godine prema oštećenom M.F., izvršeno od strane više lica, kako je predstavljeno u optužbi i u izreci ranije prvostepene presude (tačka 2. stava 1.), s tim da nije dokazano da je okr. A.R. saizvršilac u tom delu sa okr. M.I., prvostepeni sud je u pobijanoj prvostepenoj presudi kao saizvršioca u tom delu označio NN lice, umesto ranije označenog A.R., bez izmene činjeničnog opisa iz optužbe i ranije donete prvostepene presude u pogledu radnji okr. M.I. i njegovog saizvršioca i drugih činjenica i okolnosti izvršenja tog dela i bez izmene pravne kvalifikacije dela, pa su lišeni svakog osnova navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijanom prvostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP. Tačno je da okr. M.I. pobijanom pravnosnažnom presudom nije izrečena jedinstvena kazna za predmetno krivično delo i za krivična dela za koja je osuđen pravnosnažnom presudom K 54/10 od 28.06.2013.godine (opisana pod tačkama 1. i 3. stava 1. izreke te presude), ali se jedinstvena kazna, primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju (član 60. KZ) može okrivljenom izreći i naknadno, u postupku za izricanje jedinstvene kazne (član 552. tačka 1) ZKP), pa nije reč o propustu koji predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u pitanju zbog koje bi bilo nužno ukidanje pravnosnažne presude.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje ukazuje branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.