Prema okrivljenom M.B. izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6718/13 od 30.10.2014. godine, usvojena je žalba Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i preinačena presuda Prvog osnovnog sud u Beogradu 22K 21919/10 od 23.09.2013. godine u odnosu na okrivljenog M.B. i to u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom M.B. zbog krivičnih dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim najpre utvrdio kazne zatvora i to za produženo krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u saizvršilaštvu iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zaknika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, za krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u saizvršilaštvu iz člana 225. stav 5. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, za krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica u pokušaju iz člana 225. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara i za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 25.06.2010. godine do 21.07.2010. godine i jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se svakih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti za jedan dan kazne zatvora, dok je pobijana presuda u ostalom delu u odnosu na okrivljenog M.B. ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. M.B., adv. S.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da drugostepenu presudu preinači i donese zakonitu odluku, a okrivljenog blaže kazni i to uslovnom osudom.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ramotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.B., adv. S.S., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da okrivljeni M.B. nije koristio redovni pravni lek, odnosno nije izjavio žalbu protiv prvostepene presude, a što, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja jedan od uslova pod kojima okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B., adv.S.S., ocenio nedozvoljenim i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.