Viši sud u Pirotu, presudom Kž.br.69/14 od 09.07.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe okrivljenog K.P. i njegovog branioca adv. B.R. i presudu Osnovnog suda u Pirotu 3K.br.8/14(2008) od 24.03.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. K.P., adv. B.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu Kž.br.69/14 od 09.07.2014. godine, zbog povrede zakona i to člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja iz člana 103. stav 1. tačka 6. KZ i povrede člana 4. stav 1. ZKP, jer je za istu stvar okrivljeni pravnosnažno osuđen presudom Prekršajnog suda u Pirotu 2Pr.br.1356/10 od 26.04.2010. godine, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će preinačiti presudu Višeg suda u Pirotu Kž.br.69/14 od 09.07.2014. godine i Osnovnog suda u Pirotu 3K.br.8/14 od 24.03.2014. godine i doneti presudu kojom se optužba odbija zbog pravnosnažne osude, odnosno zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Iz ovako opredeljenih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu proizilazi da se zahtev odnosi i na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Pirotu 3K.br.8/14(2008) od 24.03.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. K.P., adv. B.R., je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da je okrivljeni, za radnju koja mu je stavljena na teret u predmetnom krivičnom postupku, ranije već osuđen pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Pirotu 2Pr.br.1356/10 od 26.04.2010. godine, pa da su na taj način povređene odredba člana 4. Protokola br. 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja se na osnovu člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije neposredno primenjuje u pravnom poretku Republike Srbije i odredba člana 4. stav 1. ZKP, koje propisuju da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku za delo za koje je već pravnosnažno osuđen.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ponavljaju se navodi žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude koji su od strane drugostepenog suda ocenjeni kao neosnovani, pri čemu je drugostepeni sud, na strani 3. stav drugi drugostepene presude, dao razloge za tu ocenu i za zauzeto stanovište, kojim se prihvata stanovište prvostepenog suda (strana 12 stav drugi zaključno sa stranom 14 stav drugi prvostepene presude), da se u konkretnom slučaju, iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom i istom vremenskom i prostornom okviru izvršenja dela, ne radi o presuđenoj stvari, jer radnje okrivljenog koje su predmet osude u prekršajnom postupku (neobračunavanje i neplaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na najnižu zakonom propisanu osnovicu) nisu obuhvaćene optužbom u predmetnom krivičnom postupku, a te razloge drugostepenog suda kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, bez njihovog detaljnog ponavljanja, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Bez osnova branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je okrivljenom stavljeno na teret neobračunavanje i neplaćanje poreza i doprinosa u iznosu od 242.769,66 dinara za zaostale zarade od 01.08.2004. godine do 30.11.2005. godine, odnosno za period kada okrivljeni nije bio odgovorno lice-direktor u preduzeću N. v. d.o.o. iz P.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenoj presudi (strana 6 stav drugi i strana 9 stav četvrti), okrivljeni je bio direktor u pomenutom privrednom subjektu i imao svojstvo odgovornog lica u vreme (30.12.2006. godine) kada je radnicima data roba i pokretne stvari u vrednosti od 1.180.201,34 dinara, na ime izmirenja obaveze po zaostalim zaradama za period od 01.08.2004. godine do 30.11.2005. godine, kojom prilikom nije prijavljen ni plaćen porez u iznosu od 242.769,66 dinara na vrednost robe date u zamenu za zaradu, a koji porez se obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune javnih prihoda u momentu isplate zarade, u skladu sa odredbama člana 101. u vezi sa članom 99. stav 1. tačka 1. i člana 14. stav 1. tada važećeg Zakona o porezima na dohodak građana („Službeni glasnik RS“ br. 24/01 ... 62/06).

Sledstveno rečenom, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se, s prednjim u vezi, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, naime da bi izostavljanjem navedenog iznosa neprijavljenog i neplaćenog poreza od 242.769,66 dinara na zaostale zarade iz perioda kada okrivljeni nije bio odgovorno lice - direktor, iz iznosa neobračunatog poreza na zarade (885.900,01 dinara) i ukupnog iznosa neobračunatih dažbina (1.663.799,67 dinara) koje je okrivljenom predmetnom optužbom stavljeno na teret, preostali iznos poreza (673.127,00 dinara) odnosno ukupnih dažbina (1.421.030,00 dinara) predstavljao biće krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ za koje delo je, s obzirom na zaprećenu kaznu zatvora do tri godine i novčanu kaznu, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 104. stav 6.KZ.

Nalazeći, iz svih iznetih razloga, da pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Pirotu 3K.br.8/14(2008) od 24.03.2014. godine i Višeg suda u Pirotu Kž.br.69/14 od 09.07.2014. godine nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) ZKP, na koje se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. K.P., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.