Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.S. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je okrivljeni tokom postupka tražio izuzeće postupajućeg sudije o kome nije odlučio predsednik suda, te da je, dakle, prvostepenu presudu doneo sudija koji je morao da obustavi rad na predmetu, shodno članu 40. ZKP, proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP.

Iz navoda da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon kada je odlučivao o troškovima postupka proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.S. ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i člana 441. stav 4. ZKP odnosno člana 368. stav 1. tačka 2. i člana 371. stav 3. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) (u daljem tekstu ranije važećeg ZKP).

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je branilac okrivljenog, tokom glavnog pretresa tražio izuzeće postupajućeg sudije, zbog čega je pretres prekinut i spisi dostavljeni v.f. predsednika suda koji je rešenjem VII Su br. 172/12 od 14.11.2012. godine odbio kao neosnovan zahtev za izuzeće sudije A.Đ., nalazeći da ne stoji nijedan od zakonskih razloga zbog kojih sudija ne može vršiti sudijsku dužnost, shodno odredbi člana 40. stav 1. tačka 1. do 5. ranije važećeg ZKP, kao ni okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost postupajućeg sudije, shodno odredbi člana 40. stav 1. tačka 6. ranije važećeg ZKP. Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 2. ranije važećeg ZKP.

Odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je pravilnom primenom odredaba člana 193. i 196. ranije važećeg ZKP, pri čemu je sud uzeo u obzir složenost i dužinu trajanja krivičnog postupka i okrivljenog obavezao na plaćanje paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, a ostale troškove obračunao u skladu sa važećom advokatskom i taksenom tarifom. Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu odredbe člana 371. stav 3. ranije važećeg ZKP.

Navodima da je izreka prvostepene presude nejasna i nepotpuna, da prvostepeni sud nije utvrdio vinost niti je konstatovao da li postoji uračunljivost okrivljenog, kao i da se drugostepeni sud nije ni osvrnuo na iste navode istaknute u žalbi, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ranije važećeg ZKP i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu krivice okrivljenog, što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razloge iz kojih je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Ovi navodi, u ostalom, nisu ni tačni, jer je prvostepeni sud u svojoj presudi utvrdio sve činjenice koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu i o tome dao razloge koje je i drugostepeni sud u svemu prihvatio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.