Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Sl.glasnik RS“ br. 72//11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) ( u daljem tekstu: ZKP), održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M., advokata I.C., je nedozvoljen.

Kao osnov podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koju obrazlaže pogrešnom ocenom drugostepenog suda da je prvostepeni sud pravilno, primenom člana 475. tačka 6. ZKP, odbacio zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje postupka, jer ponuđeni novi dokazi (priznanje M.M. da je bacio limenku piva na fudbalski teren i iskaz S.Đ., koji to potvrđuje) očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka i iznosi suprotno stanovište, da pomenuti novi dokazi to jesu, sami po sebi i posebno u vezi sa ranije izvedenim dokazima, za koje kaže da su pogrešno cenjeni od strane suda, uz zanemiravanje nedoslednosti u iskazima pojedinih svedoka policajaca i drugih svedoka i međusobne protivrečnosti istih, koje upućuju da okr. M.M. nije izvršilac predmetnog krivičnog dela, i uz propuštanje da se utvrde odlučne činjenice (da li je bačena limenka bila puna ili prazna) od kojih zavisi postojanje dela.

Na taj način, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pozivajući se pogrešno na povredu krivičnog zakona u pitanju da li je delo koje je predmet optužbe po zakonu krivično delo, u suštini osporava pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u krivičnom postupku čije se ponavljanje traži, što, međutim, nije dozvoljen zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP), pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pogrešna ocena drugostepenog suda u pogledu podobnosti ponuđenih novih dokaza da dovedu do ponavljanja postupka, razlog je i povrede prava na pravično suđenje u smislu člana 6. tačka 3d Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje okrivljenom garantuje, sa jednakom pažnjom izvođenje dokaza i utvrđenje činjenica koje mu idu u korist, kao i onih koje ga terete, i u smislu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, koje garantuje pravnu sigurnost i mogućnost ponavljanja postupka ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje bi mogle u bitnom da utiču na ishod suđenja.

Navedena povreda prava okrivljenog u krivičnom postupku, razlog je za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, pod uslovom da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i koja se, prema odredbi člana 484. ZKP, mora dostaviti uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako se, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M., ne navodi da takva odluka postoji, niti je ista priložena uz zahtev, to zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, tako što je odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M., na osnovu člana 487. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, u vezi sa članom 485. stav 4. i članom 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.