Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog je kao razlog podnošenja zahteva naveo odredbu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ali nije konkretno opredelio ni jednu od povreda taksativno navedenih u tački 4. navedenog člana, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je Apelacioni sud u Kragujevcu povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, time što je uslovnu osudu koja mu je izrečena prvostepenom presudom preinačio u kaznu zatvora proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) je samo povreda zakona u smislu člana 439. tačka 3. ZKP, koja podrazumeva, pre svega, prekoračenje ovlašćenja koja sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, a ne ocena suda o postojanju i značaju okolnosti koje su u smislu člana 54. stav 1. KZ od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije, koja se u suštini osporava navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.I.

U konkretnom slučaju okr. Z.I. je za krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, izrečena kazna zatvora koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i ista je okrivljenom odmerena u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog maksimuma kazne zatvora, pri čemu je, u skladu sa zahtevom iz člana 54. KZ, sud imao u vidu zakonom propisanu svrhu kažnjavanja (član 42. KZ) i uzeo u obzir okolnosti (olakšavajuće i otežavajuće) za koje je, ocenom na koju je ovlašćen, našao da su od uticaja na visinu kazne, a koje su navedene i obrazložene u drugostepenoj presudi.

Donoseći navedenu presudu, sud je, dakle, prilikom odlučivanja o vrsti i meri krivične sankcije koju će izreći okr. Z.I., za krivično delo u pitanju, postupao u svemu u skladu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, na koju se ukazuje navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odnosno povredu zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04 ... 76/10) koji je bio na snazi u vreme donošenja te presude, prema kome se procenjuje zakonitost iste (član 604. stav 1. ZKP).

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da apelacioni sud u pobijanoj odluci nije otklonio povredu postupka koju je učinio prvostepeni sud a na koju je ukazano u žalbi a naime da nije obrazloženo zbog čega prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu 05.04.2013. godine nije bilo nužno, te da je na taj način učinjena povreda člana 445. stav 3. ranije važećeg ZKP.

Navedena povreda, međutim, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osim toga, ovi navodi i ne stoje, imajući u vidu da je Apelacioni sud u svojoj presudi na strani 3 u trećem stavu naveo da je neosnovan žalbeni navod branioca o povredi prava okrivljenog u postupku održavanjem pretresa od 05.04.2013. godine u odsustvu okrivljenog a bez obrazloženja za takvu odluku, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno održao glavni pretres u odsustvu uredno obaveštenih OJT i okrivljenog, s`obzirom da se radi o skraćenom postupku, da je okrivljeni za navedeni pretres bio uredno pozvan a pre toga saslušan, te da je prvostepeni sud ocenio da njegovo prisustvo nije nužno, što je i naznačeno na zapisniku sa pomenutog glavnog pretresa.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Dragana Vukasnović,s.r.                                                                                                        Dragiša Đorđević,s.r.