Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 807/14 od 03.12.2014. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju i preinačena presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K 722/13 od 27.03.2014. godine i to u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog D.R. za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i otklonio odluku o imovinskopravnom zahtevu u odnosu na A.L., dok je žalba branioca okrivljenog u ostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.R., adv. B.Đ. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i tačka 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., adv. B.Đ., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od uticaja na donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog D.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, time što se prvostepena presuda zasniva na dokazima koji su pribavljeni protivno odredbama ZKP.

Naime, branilac okrivljenog bez osnova kao nezakonite dokaze označava službene beleške PU Prokuplje, koje su pročitane kao dokaz na glavnom pretresu, s obzirom da dokazne radnje policije preduzete su u odsustvu okrivljenog D.R. koji nije bio obavešten o njihovom preduzimanju i istima nije prisustvovao.

Navedene okolnosti bez uticaja su na zakonitost procesnih radnji u ovom postupku, odnosno na zakonitost pribavljanja spornih službenih beleški, koje Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu ranije važećeg ZKP) koji je bio na snazi u vreme preduzimanja tih radnji.

Ovo iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da su policijski službenici postupali shodno članu 238. stav 3. u vezi člana 225. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, to jest vršili uviđaj, imajući u vidu da se radilo o krivičnoj prijavi protiv NN lica, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, i za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina o čemu su sačinili službene beleške. Dakle, shodno navedenim zakonskim odredbama policijski službenici mogli su sami obaviti uviđaj, pa sledstveno tome navedene službene beleške pribavljene su u svemu u skladu sa odredbama ZKP i iste se mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Takođe, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu odredbi krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, a koje po stavu branioca učinio je prvostepeni sud, jer je izmenio mesto izvršenja krivičnog dela u odnosu na pomoćne objekte oštećene S.J., pa stoga nema optužbe ovlašćenog tužioca, a i pobijanom presudom je prekoračena optužba.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, identitet optužbe nije izmenjen, time što je u izreci prvostepene presude izmenjeno mesto izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da je prvostepeni sud u toku postupka utvrdio da oštećena S.J. živi u selu K., ali da se objekti na kojima je pričinjena šteta nalaze u P., pa je sud samo izreku prvostepene presude prilagodio utvrđenom činjeničnom stanju, pri čemu nije izmenio suštinu činjeničnog opisa radnje optuženog i nije od bitnog značaja za postojanje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, pa se neosnovano zahtevom branioca ukazuje da je prvostepeni sud donošenjem presude učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da u odnosu na izvršenje krivičnog dela ne objektima oštećene S.J. nema optužbe ovlašćenog tužioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                           Vesko Krstajić,s.r.