Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena je povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74. članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač.1) do 3) i članu 441. st.3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da pravnosnažne presude ne sadrže razloge u pogledu individualizacije kazne, svrhe kažnjavanja i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima kojima se sud rukovodio prilikom odlučivanja o kazni, niti pak razloge zbog čega je okrivljenom M.Đ. izrečena znatno teža kazna nego ostalim okrivljenima koji su kao saizvršioci zajedno sa njim učestvovali u izvršenju istog krivičnog dela, kojim navodima se, po oceni ovog suda, ističe da pravnosnažna presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja članom 485. stav 4. ZKP nije propisana kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, navodima u zahtevu branioca okrivljenog: da nižestepeni sudovi prilikom odmeravanja kazne okrivljenom nisu cenili kao olakšavajuću okolnost činjenicu da je okrivljeni u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, a da sa druge strane raniju osuđivanost okrivljenog koja predstavlja samo fakultativnu otežavajuću okolnost, nije trebalo ceniti kao otežavajuću okolnost imajući pri tom u vidu da je okrivljeni ranijom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K br. 387/04 od 11.08.2004. godine, osuđen zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 53. stav 1. KZ, koje nije istovrsno sa predmetnim krivičnim delom, a posebno ako se uzme u obzir da je citirana presuda postala pravnosnažna nakon izvršenja krivičnog dela u predmetnom krivičnom postupku, što je sve imalo za posledicu da se okrivljenom za izvršenje predmetnog krivičnog dela izrekne znatno teža kazna nego ostalim saizvršiocima od kojih je potekla inicijativa da se navedeno krivično delo izvrši i da se odbrani okrivljenog M.Ž. nije mogla pokloniti vera, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažna presuda se suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i to u vezi sa utvrđenim otežavajućim i olakšavajućim okolnostima iz člana 54. KZ, koje su od značaja za odmeravanje kazne okrivljenom, odnosno osporava se ocena odbrane okrivljenih i izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, što takođe nije dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tač.2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.