Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.S. je nedozvoljen i bez propisanog sadržaja.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, ali u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

U obrazloženju zahteva branilac najpre navodi da su izreke presuda u osuđujućem delu nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima presude, da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a da su izneti razlozi nejasni i u znatnoj meri protivvrečni, kao i da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datih u postupku i samih tih isprava i zapisnika, jer su nižestepeni sudovi u obrazloženjima osporenih presuda izneli netačne podatke koji se odnose na sadržaj odbrane okrivljenog.

Iznetim navodima, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okr. N.S. u ovom delu nedozvoljen.

Ostalim navodima zahteva branilac polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka. Ovim navodima zahteva branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, te kako ni pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodi zahteva da su u redovnom postupku povređena ustavna prava okrivljenog na pravično suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava RS i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava RS, nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da kada se zahtev podnosi zbog povrede ljudskog prava zajemčenog Ustavom, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, a u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena. S`toga zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na istaknute povrede zajemčene Ustavom nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                Dragiša Đorđević,s.r.