Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R., adv. V.J.Đ., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, ali Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o sednici veća nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP, u odnosu na prvostepenu odluku, našao:

Branilac okrivljenog B.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeno rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP jer je izmenjen činjenični opis iz optužnog predloga čime je narušen identitet optužnice i rešenja s obzirom da je u izreku rešenja prvostepeni sud dodao činjenični opis koji ne sadrži optužni predlog „svoju firmu „A.“ DOO S., zajedno sa navedenom poluprikolicom prodao ...“, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što između optužbe i presude (rešenja) mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne traži identitet u pogledu pravne ocene dela.

Sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da ne prekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, to jest u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je u izreci rešenja prilagodio činjenični opis krivičnog dela, to jest opisao način prodaje poluprikolice.

Imajući u vidu da se radi o istoj radnji, istom događaju o kome se sudi i da identitet optužbe nije izmenjen time što je u izreku prvostepenog rešenja unet način prodaje poluprikolice (prodajom firme koja je njen vlasnik), u odnosu na optužni predlog, pa se neosnovano zahtevom branioca navodi da je ovom dopunom činjeničnog opisa u prvostepenom rešenju, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Takođe, drugostepeni sud nije učinio navedenu povredu zakona, kada je odbio žalbu okrivljenog B.R., a zakonitost rešenja ispitao je u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji zakonik se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle u vreme odlučivanja o žalbi, pa je tako zakonitost prvostepenog rešenja i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene odluke u ovoj krivičnoj stvari.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim pravnosnažnim odlukama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, koja je istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.R. neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                        Nevenka Važić,s.r.