Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 br.238/14 od 13.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.A. – advokata LJ.A., a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K br. 597/12 od 02.09.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.A. – advokat LJ.A., zbog povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP) i povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, ne navodeći konkretno o kojim se povredama radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog B.A., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) i povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, s tim što ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je okrivljeni B.A. kritičnom prilikom svojim vozilom prešao iz desne kolovozne trake u levu, kako bi izbegao kontakt sa nailazećim vozilom marke ..., koje mu je dolazilo u susret iz suprotnog smera, te ukazivanjem da ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud, nisu pravilno cenili nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke S.A., niti su u pobijanim presudama izneti razlozi zbog čega je odbijen dokazni predlog odbrane da se odredi ponovno, odnosno dopunsko saobraćajno-tehničko veštačenje.

Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i braniocima okrivljenih, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.