Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac osumnjičenog B.R. u zahtevu ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP isticanjem da je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva jer ne sadrži osnov za produženje pritvora prema osumnjičenom, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2, ZKP, ukazivanjem da pobijano rešenje ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama koje se odnose na produženje pritvora prema osumnjičenom, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, osumnjičenom i braniocu nije dozvoljeno.

Naime, u zahtevu se navodi da je prethodnim rešenjem prema osumnjičenom pritvor određen samo po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 2. ZKP, te da je sud, prilikom donošenja pobijanog rešenja „konstruisao“ nove osnove za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, jer mu je pritvor produžio po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3. i 4. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da uznemirenje javnosti, kao i okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo, a iz kojih razloga je pobijanim rešenjem prema osumnjičenom pritvor produžen, moraju postojati i u trenutku donošenja odluke o određivanju pritvora, a ne tek nakon mesec dana od navodnog izvršenja dela, kako je to prvostepeni sud učinio u konkretnom slučaju.

Nadalje, u zahtevu se ističe da kod osumnjičenog B.R. nije pronađena bilo kakva supstanca koja bi ga mogla teretiti, da se on nije ni nalazio u automobilu u kome je navodno pronađena predmetna opojna droga, te da nijednim dokazom, a pre svega DNK testom, nije utvrđeno da je osumnjičeni ikada bio u kontaktu sa opojnom drogom, niti je u konkretnom slučaju utvrđeno o kakvoj se supstanci radi. Izloženim navodima zahteva se, dakle, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg se od strane osumnjičenih i njihovih branilaca zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Imajući u vidu da u podnetom zahtevu nije opredeljena konkretno nijedna povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, te da se u obrazloženju zahteva ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane osumnjičenih i njihovih branilaca - na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osumnjičenog B.R. odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                               Nevenka Važić,s.r.