2. dana 02.10.2006. godine u B.T., kao odgovorno lice, direktor Preduzeća DOO I. iz B.T., PIB ..., iako je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za drugo pravno lice, grubo povredio ovlašćenje u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom preduzeća, na taj način što je u ime i za račun Preduzeća DOO I. kao prodavca, zaključio kupoprodajni ugovor sa Preduzećem DOO V. k. iz V., kao kupca, te je prodao kao staro gvožđe osnovno sredstvo preduzeća i to utovarivač ... registarske oznake ... kupoprodajnu cenu od 120.000,00 dinara, iako je bio svestan da je tržišna vrednost ovog osnovnog sredstva dana 25.08.2006. godine iznosila 789.327,84 dinara, na koji način je preduzeću DOO V. f. k. iz V. pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 669.327,84 dinara, a ugovor o kupoprodaji nikada nije evidentiran u poslovnim knjigama preduzeća, niti je na osnovu tog ugovora izdat račun Preduzeću V. f. k. iz V., pri čemu je bio svestan svog dela što je i hteo i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno,

čime je izvršio produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. st. 1. i 4. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine),

pa ga Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbi čl. 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika,

OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 jedne godine.

U preostalom delu pravnosnažna presuda ostaje neizmenjena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici K 19/14 od 23.05.2014. godine okrivljeni A.G. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Tom presudom okrivljeni je na osnovu odredbe čl. 261, 262. i 264. ZKP obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je određeno da će sud o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, a po pravnosnažnosti presude, dok se oštećeni, na osnovu odredbe člana 258. ZKP upućuje na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Istom presudom, prema okrivljenom A.G. na osnovu odredbe člana 422. tačka 1. ZKP odbijena je optužba da je počinio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1252/14 od 15.12.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici i branioca okrivljenog A.G. i presuda Osnovnog suda u Subotici K 19/14 od 23.05.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.G., advokat D.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i stav 4. ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP (koju branilac pogrešno numeriše kao povredu iz člana 438. stav 3. ZKP budući da stav 3. u članu 438. nije propisan), a iz obrazloženja zahteva i navoda da je ostalo nejasno da li je okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi st. 1. i 4. KZ, obzirom da nije navedena odredba člana 61. KZ, ili se pak radi o tri odvojene krivično-pravne radnje od kojih svaka za sebe posebno postoji, u kom slučaju bi se u radnjama okrivljenog opisanim pod tačkom 2. izreke prvostepene presude stekla zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. KZ obzirom da iznos pribavljene imovinske koristi ne prelazi 5.000.000,00 dinara, proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Potom, po nalaženju ovoga suda, iz obrazloženja zahteva i navoda da je u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP. Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu predlaže da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da odredi da se odloži izvršenje kazne po pravnosnažnoj presudi.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., advokata D.D. je osnovan.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni A.G. pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici K 19/14 od 23.05.2014. godine oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine). Dakle, prvostepeni sud je izveo pravilan pravni zaključak da tri ista krivična dela opisana pod tačkom 1, 2 i 3 izreke prvostepene presude predstavljaju jedno produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine), pri čemu se analizom pojedinačnih krivičnih dela utvrđuje da krivična dela opisana pod tačkom 2 i 3 izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni oglašen krivim, prema vrednosti pribavljene protivpravne imovinske koristi predstavljaju osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine), međutim, ova krivična dela su s obzirom na teži oblik krivičnog dela u pitanju za koja je okrivljeni oglašen krivim pod tačkom 1 izreke prvostepene presude od strane prvostepenog suda pravilno pravno kvalifikovana kao jedno produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine).

Odredbom člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine) propisano je da produženo krivično delo čine više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Sledstveno citiranoj zakonskoj odredbi, dakle, imajući u vidu da produženo krivično delo mogu činiti više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja napred taksativno navedenih okolnosti, vreme apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja računa se za svako pojedinačno krivično delo koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela, ukoliko nije primenjena odredba člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine), što konkretno nije slučaj.

Odredbom člana 238. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 5. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine) propisano je da ako je u ovom zakoniku nije drukčije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine.

Odredbom člana 106. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine) propisano je, između ostalog, da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno, dok je tačkom 6. navedenog člana propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

U vezi sa tim, u smislu napred citiranih zakonskih odredbi protekom vremena od 10 godina od dana izvršenja krivičnog dela opisanog pod tačkom 3 izreke prvostepene presude, dakle od 23.07.2004. godine, koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela u pitanju za koje je okrivljeni oglašen krivim apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila je dana 23.07.2014. godine, dakle, pre donošenja drugostepene presude dana 15.12.2014. godine.

S obzirom na ovu činjenicu, drugostepeni sud je bio dužan da iz činjeničnog opisa osuđujuće presude za produženo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine) izostavi krivično delo opisano pod tačkom 3 izreke osuđujuće presude s obzirom da je u vreme donošenja drugostepene presude u odnosu na ovo krivično delo koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i da u obrazloženju presude navede razloge zbog kojih je to delo izostavio iz izreke presude, što nije učinio, na koji način je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, na koju se osnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Naime, iako ova povreda nije mogla biti isticana u izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog, s obzirom da je ista protiv prvostepene presude uložena pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo u pitanju, koje je ušlo u sastav predmetnog produženog krivičnog dela drugostepeni sud je, shodno odredbi člana 451. stav 2. ZKP bio ovlašćen da po pravilnoj primeni zakona povodom žalbe izjavljene u korist okrivljenog ispituje presudu i u procesnim situacijama predviđenim u tačkama 1. i 2. navedenog člana, dakle, i u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP otklonio preinačenjem pravnosnažnih presuda tako što je okrivljenog A.G. zbog krivičnih dela opisanih pod tačkom 1 i 2 izreke ove presude, shodno odredbi člana 61. stav 4. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine) kojom je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ u vezi člana 61. stav 1. i stav 4. KZ (''Službeni glasnik RS'' 85/05 od 06.10.2005. godine), obzirom da se u radnjama okrivljenog opisanim pod tačkom 1 izreke ove presude stiču svi zakonski elementi bića težeg oblika krivičnog dela u pitanju, iz čijeg sastava je izostavio krivično delo opisano pod tačkom 3 izreke prvostepene presude, jer je u odnosu na isto nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu napred iznetu odluku ovoga suda u odnosu na okrivljenog A.G. u delu i na način kako je to napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivično-pravnoj sankciji, istoga, primenom odredbi čl. 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela pri čemu je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, a naime, da okrivljeni živi u domaćinstvu sa troje maloletne dece sa suprugom koja je bez zaposlenja u teškoj materijalnoj situaciji, kao olakšvajuće okolnosti, a kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog njegovu raniju osuđivanost i iskazanu upornost prilikom izvršenja dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovako izrečena kazna zatvora okrivljenom A.G. u trajanju od jedne godine srazmerna je stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju ali i dovoljna za ostvarenje u članu 4. stav 2. KZ propisane svrhe kažnjavanja.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, iz člana 438. stav 2. tačka 2. i tačka 3. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                         Dragiša Đorđević,s.r.