.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 942/2014
29.10.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.Ž., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata D.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 7K br.583/11 od 26.03.2013. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.165/14 od 09.04.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 29. oktobra 2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Ž. – advokata D.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 7K br.583/11 od 26.03.2013. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.165/14 od 09.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 7K br.583/11 od 26.03.2013. godine, okrivljeni D.Ž. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci.
Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 3.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 14.050,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.165/14 od 09.04.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.Ž., a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 7K br.583/11 od 26.03.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.Ž. – advokat D.P., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, ističući da je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicinske struke utvrđeno da oštećena Zorka Živadinović nije zadobila laku telesnu povredu u vidu nagnječenja desne jagodične kosti, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.
Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti, pravnosnažna presuda pobija se zbog povrede odredaba člana 444. ZKP, ukazivanjem da branilac okrivljenog nije dobio prepis žalbe javnog tužioca, te zbog povrede odredaba člana 457. ZKP i odredaba člana 455. stav 2. ZKP, iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima.
Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), ali suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva i razloge koji nisu taksativno nabrojani odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Za predsednika veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
