.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1098/2014
12.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene G.P., zbog krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata D.N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.397/2012 od 17.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3585/13 od 24.02.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12. novembra 2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene G.P. – advokata D.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.397/2012 od 17.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3585/13 od 24.02.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.397/2012 od 17.04.2013. godine, okrivljena G.P. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića iz člana 228. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca. Istovremeno je određeno da će se ova kazna izvršiti na taj način što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. U izrečenu kaznu, okrivljenoj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.03.2011. godine do 01.04.2011. godine.
Istom presudom, određeno je da, ukoliko okrivljena jednom u trajanju od preko 6 časova, ili dva puta u trajanju do 6 časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje – sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zatvoru.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3585/13 od 24.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene G.P. – advokata D.N., a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.397/2012 od 17.04.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene G.P. – advokat D.N., zbog povreda propisanih odredbama člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1. do 3. i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenu ''oslobodi odgovornosti'', te da odloži primenu mere do okončanja postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljene G.P., kao razlog za podnošenje zahteva, ističe povrede iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1. do 3, te iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, pri čemu samo formalno označava ove povrede, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, a u obrazloženju navodi da ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao da je okrivljena izvršila predmetno krivično delo, ukazujući na nepravilan zaključak sudova o postojanju direktnog umišljaja kod okrivljene, te na pogrešnu ocenu dokaza isticanjem da sud nije u dovoljnoj meri cenio iskaze saslušanih svedoka.
Dakle, iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 3. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da su u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Za predsednika veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
