Zahteve za zaštitu zakonitosti, samo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2Po1 br.312/14 od 06.08.2014. godine, podneli su:

-okrivljena Nadežda Ćirić, zbog kršenja osnovnih ljudskih prava (prava na slobodu, prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku), zbog bitnih povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje i donese presudu o obustavi krivičnog postupka protiv okrivljene zbog relativne zastarelosti krivičnog gonjenja i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku;

-branilac okrivljene Nadežde Ćirić – advokat N.C., zbog kršenja osnovnih ljudskih prava okrivljene, te zbog bitnih povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona, ne navodeći u čemu se ove povrede sastoje, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje ''kao nezakonito''.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kog su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev branioca okrivljene je neosnovan, dok je zahtev okrivljene Nadežde Ćirić nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podneo branilac okrivljene, navodi se da je pobijanim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je odbijena žalba branioca okrivljene izjavljena protiv prvostepenog rešenja, kojom je predložena obustava krivičnog postupka protiv okrivljene. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je javni tužilac dana 30.06.2014.godine izmenio optužnicu, protiv okrivljene, i to sedam godina nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela, tako što je dodao obeležja dela koja ranije nisu postojala u optužnici, na koji način javni tužilac nije izmenio činjenični opis optužnice, već je faktički podneo novu optužnicu protiv okrivljene koja do tada nije postojala, jer su dodati novi bitni elementi za predmetno krivično delo. Nadalje, u zahtevu se ukazuje da je upravo zbog podizanja nove optužnice protiv okrivljene, faktički za novo krivično delo, nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim rešenjem nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene neosnovano ukazuje.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac je ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPo1 br.57/14-KvPo1 br.379/14 od 18.07.2014. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog branioca okrivljene da se utvrdi nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju.

Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odeljenje je, kao drugostepeni, ocenio iznete žalbene navode neosnovanim i u svojoj odluci Kž2Po1 312/14 od 06.08.2014. godine na strani dva, stav 3, 4 i 5, te na strani tri stav 1 obrazloženja, izneo u svemu jasne razloge zbog čega prihvata kao pravilan stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije nastupila relativna zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na okrivljenu Nadeždu Ćirić za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, koje joj je optužnicom stavljeno na teret, kao i zbog čega nalazi da se u konkretnoj situaciji ne radi o novoj optužnici, već o izmenjenom dispozitivu postojeće optužnice protiv okrivljene Nadežde Ćirić, koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

Branilac okrivljene je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo i zbog kršenja osnovnih ljudskih prava okrivljene, međutim navodi zahteva u ovom delu nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda. Naime, u slučaju kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede nekog prava koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili odlukom Evropskog suda za ljudska prava, i takva odluka, shodno odredbi člana 484. ZKP, mora biti dostavljena uz zahtev, pa kako u konkretnom slučaju takva odluka nije dostavljena, to navodi zahteva u ovom delu nisu ni mogli biti predmet ispitivanja od strane ovoga suda.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljene Nadežde Ćirić – advokata N.C., odbijen je kao neosnovan, na osnovu člana 491. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene Nadežde Ćirić, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, iz kojih jasno proizilazi da okrivljeni nema ovlašćenje da lično podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, već da ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko svog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev okrivljene Nadežde Ćirić odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, obzirom da je podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.