Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i radio je na poslovima kontrolora silosa - manipulanta. Rešenjem tuženog broj 01-491 od 06.12.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, s ozbirom da je proglašen tehnološkim viškom zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Naime, tužilac je 22.04.2002. godine pristupio Sindikalnoj organizaciji osnovne organizacije saveza samostalnih sindikata B. i j. S.I., koja je bila reprezentativni sindikat kod tuženog po rešenju direktora tuženog o reprezentativnosti od 28.01.2010. godine. Na sastanku od 19.11.2012. godine, koji je održan u prisustvu 8 od ukupno 13 članova sindikata, za sekretara sindikalne organizacije izabran je J.Š., dok je tužilac izabran za blagajnika i drugog ovlašćenog potpisnika, a o čemu je pismeno obavešten tuženi podneskom od 21.11.2011. godine. Tuženi je 27.11.2012. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim su ukinuti poslovi kontrolora silosa – manipulanta, na kojima je tužilac radio, a koji Pravilnik je stupio na snagu 05.12.2012. godine. Tuženi je 06.12.2012. godine doneo odluku o utvrđivanju viška zaposlenih u smislu člana 91. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije i vodoprivrede Srbije. Tuženi nije bio u mogućnosti da tužiocu obezbedi neko od prava propisanih zakonom, odnosno nije bilo mogućnosti da tužilac bude raspoređen na neko drugo radno mesto, zbog čega je proglašen tehnološkim viškom i tuženi mu je isplatio otpremninu u visini od 1.808.168,88 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da je tuženi rešenje o otkazu ugovora o radu doneo na zakonit način, ali je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, pa je poništio, kao nezakonito, sporno rešenja o otkazu ugovora o radu od 06.12.2012. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad i da mu isplati sve zarade i uplati pripadajuće doprinose.

Odredbom člana 188. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 54/05), propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Stavom 3. istog člana zakona, propisano je da broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3. ovog člana, utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.

Prema Konvenciji MOR-a br. 135 o zaštiti i olakšicama koji se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III tačka 5), predviđeno je da radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno otpuštanja sa posla. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“ br. 14/82).

Ispitujući zakonitost spornog rešenja tuženog od 06.12.2012. godine, drugostepeni sud je pravilno zaključio da kako je tužilac u vreme otkaza ugovora o radu bio izabrani sindikalni predstavnik, a o čemu je bio obavešten tuženi, to je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog nezakonito, primenom odredbe člana 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Naime, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu imenovanog ili izabranog sindikalnog predstavnika. Kako je tužilac izabran za blagajnika i drugog ovlašćenog potpisnika sindikata B. i j. kod tuženog, to je shodno tome uživao posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, što tuženi nije poštovao, već je doneo sporno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom na radnom mestu kontrolora silosa – manipulanta. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tuženi nije mogao da otkaže tužiocu ugovor o radu koji je u to vreme bio izabrani sidnikalni predstavnik, a tuženi je o tome bio obavešten, zbog čega je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja o otkazu ugovora o radu od 06.12.2012. godine, kao i vraćanju na rad, primenom odredbe člana 188. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da ne postoji odgovornost tuženog za nezaključenje sporazuma sa sindikatom, već da postoji krivica sindikata koji nije podneo inicijativu za zaključenje sporazuma u cilju ostvarivanja prava iz člana 188. stav 3. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, tuženi je propustio da sa sindikatom čiji je tužilac bio izabrani predstavnik utvrdi broj sindikalnih predstavnika koji bi uživali zaštitu od otkaza ugovora o radu, u smislu citiranog člana 188. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o radu. Ovo stoga što se sindikat i poslodavac sporazumevaju o broju predstavnika koji uživaju zaštitu prema broju članova sindikata, što je jedini kriterijum za zaključenje sporazuma, a takav sporazum je tuženi morao da zaključi sa ovim sindikatom, što je izostalo, ali propust u nezaključenju navedenog sporazuma i neutvrđivanju broja sindikalnih predstavnika ne može ići na štetu tužioca, kao imenovanog sindikalnog predstavnika kome je otkazan ugovor o radu za vreme obavljanja sindikalne funkcije, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.