Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac – zakonski naslednik pokojne okrivljene N.B., advokat M.B., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 197. stav 1. i člana 193. stav 2. tačka 1. do 6. ZKP i bitne povrede materijalnog prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači i odluči da troškovi krivičnog postupka i nužni izdaci okrivljene N.B. kao i nužni izdaci i nagrada njenog branioca, padaju na teret budžetskih sredstava u iznosu od 1.013.250,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i člana 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev branioca – zakonskog zastupnika okrivljene N.B., advokata M.B. je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je pored povreda zakona koje predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, da se isti može podneti u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz dopisa Višeg suda u Smederevu K br.132/14 od 02.12.2014. godine upućenog Vrhovnom kasacionom sudu proizilazi da se u spisima predmeta Višeg suda u Smederevu K br.121/10 ne nalazi dokaz o uručenju rešenja Višeg suda u Smederevu Kv 276/13 od 21.08.2014. godine braniocu - zakonskom zastupniku advokatu M.B., iako se iz dostavne konstatacije nesumnjivo može utvrditi da je isto njemu ekspedovano.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac – zakonski naslednik advokat M.B. inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Smederevu K br.121/10 od 19.07.2012. godine, Višeg suda u Smederevu K br.121/10 od 08.08.2013. godine i Višeg suda u Smederevu Kv br.276/13 od 21.08.2013. godine, Republičkom javnom tužiocu podneo dana 09.09.2013. godine, a što proizilazi iz prijemnog pečata Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu.

Imajući u vidu da je prvostepenim rešenjem protiv okrivljene N.B. obustavljen krivični postupak usled smrti, rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti dostavljana su njenom zakonskom zastupniku – braniocu M.B.

Kako u spisima predmeta ne postoji dokaz o dostavljanju rešenja Višeg suda u Smederevu Kv br.276/13 od 21.08.2013.godine zakonskom nasledniku – braniocu advokatu M.B., a iz prijemnog pečata Republičkog javnog tužilaštva proizilazi da je advokat M.B. inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih rešenja tom tužilaštvu podneo dana 09.09.2013. godine, Vrhovni kasacioni sud stoji na stanovištu da je dana kada je inicijativa predata Republičkom javnom tužiocu, zakonski naslednik – branilac navedena rešenja nesumnjivo primio.

Imajući u vidu da je branilac okrivljene N.B. zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja podneo Vrhovnom kasacionom sudu poštom dana 29.05.2014. godine, što proizilazi iz prijemnog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle po proteku roka od 30 dana od dana kada mu je nesumnjivo dostavljeno rešenje Višeg suda u Smederevu Kv 276/13 od 21.08.2013. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti neblagovremen.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.