.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 505/2014
09.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Ž.I. iz Ž., čiji je punomoćnik V.I., advokat iz T.,…, protiv tuženog JKSP T. iz T., Ulica …, koga zastupa M.P., advokat iz B., Ulica …, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/12 od 03.04.2013. godine, u sednici održanoj 09.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/12 od 03.04.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Topoli, P1 8717/10 od 02.03.2012. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje broj 3031 od 25.10.2010. godine, kojim je otkazan ugovor o radu broj 1167 od 15.05.2006. godine i aneks ugovora o radu broj 2624 od 13.10.2009. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude vrati tužioca na posao i rasporedi ga na poslove i radne zadatke radnika na deponiji smeća. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade parničnih troškova isplati 52.200,00 dinara. Dopunskim rešenjem istog suda P1 8717/10 od 03.04.2012. godine, stavom prvim izreke obavezan je tužilac da tuženom isplati 52.200,00 dinara, na ime naknade parničnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom počev od isteka paricionog roka do konačne isplate, a stavom drugim izreke određeno je da presuda u ostalom delu ostaje neizmenjena.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/12 od 03.04.2013. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, kao i dopunsko rešenje prvostepenog suda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, na koju se revizijom ukazuje, jer je izreka presude jasna i razumljiva, a pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama koje nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog i radio je na radnom mestu vozača teretnih vozila, radnih i građevinskih mašina. Aneksom ugovora o radu od 13.10.2009. godine, raspoređen je na radno mesto radnika na deponiji smeća, a navedeni aneks tužilac osporava u predmetu istog suda P1 2994/10. U postupku koji je tuženi sproveo protiv tužioca, rešenjem tuženog od 25.10.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 15.06.2006. godine, kao i aneks ugovora o radu od 13.10.2009. godine, zbog nepoštovanja radne discipline, primenom člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Naime, 28.08.2010. godine, u subotu, neposredni rukovodilac tužioca, upravnik sektora, M.V., je po telefonskom pozivu direktora tuženog i uz obaveštenje da se deponija tuženog u mestu T. dimi, došla i utvrdila da je požar na navedenoj deponiji u toku i tom prilikom nije zatekla tužioca na radnom mestu u radnom vremenu, a koje je subotom trajalo do 20 časova, nakon čega je organizovala gašenje požara, koji je ugašen oko 22.30 časava. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio prigovor, a koji je odbijen odlukom Upravnog odbora tuženog broj 3512 od 03.12.2010. godine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 25.10.2010. godine o otkazu ugovora o radu od 15.06.2006. godine, aneksa ugovora o radu od 13.10.2009. godine, kao i za vraćanje na radno mesto.
Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 25.10.2010. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 3. Zakona o radu, s obzirom da 28.08.2010. godine tužilac, koji je bio zaposlen kod tuženog i koji je obavljao poslove radnika na deponiji smeća, je bez odobrenja rukovodioca samovoljno napustio radno mesto pre isteka radnog vremena. Naime, kako je utvrđeno da je tužilac na ovaj način svojom krivicom, učinio nepoštovanje radne discipline koje mu je stavljeno na teret, a da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, kao poslodavca, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je na ovaj način nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, ispoštovana je i odredba člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu.
Neosnovani su revizijski navodi da upozorenje tuženog od 07.09.2010. godine nije doneto u skladu sa članom 180. Zakona o radu, jer je pravilno utvrđeno da je tuženi pisanim putem upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a u kome je naveden osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok od 5 radnih dana za davanje odgovora na upozorenje, a na koje je tužilac 13.09.2010. godine podneo izjavu, odnosno odgovor, zbog čega je pravilno primenjena odredba člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu.
Revizijske navode kojima se u preteženom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 398. stav 2. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
