U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje ne može biti isticana u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na osnovu zaključenog aneksa ugovora o radu br. 01-7475 od 03.12.2010. godine, raspoređena na radno mesto ''tehnolog u proizvodnji svinja''. Pobijanim rešenjem tuženog od 07.05.2012. godine tužilji je prestao radni odnos sa danom 08.05.2012. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled tehnoloških i ekonomskih i organizacionih promena. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 06.04.2012. godine i naknadnim izmenama i dopunama nije predviđeno radno mesto „tehnologa u proizvodnji svinja“. Predlogom programa rešavanja viška zaposlenih od 12.04.2012. godine tuženi je kao poslodavac u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta utvrdio da se usled ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena javila potreba za smanjenjem broja izvršilaca, pri čemu se određeni poslovi, odnosno radna mesta ukidaju, kao što je radno mesto ''tehnolog u proizvodnji svinja'', broj 202201, na kojem je tužilja radila, te nije bilo uslova za primenu mera iz člana 155. tačka 5. Zakona o radu. Tuženi je predlog programa dostavio sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a 07.05.2012. godine doneo je Program rešavanja viška zaposlenih. Tužilji je pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev tužilje, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pobijano rešenje je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, doneto u skladu sa članom 179. tačka 9. Zakona o radu usled postojanja opravdanih razloga na strani poslodavca, jer je novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 06.04.2012. godine ukinuto radno mesto ''tehnolog u proizvodnji svinja'' sa brojem radnog mesta 202201 na kojem je tužilja bila zaposlena. Tuženi je u potpunosti sproveo postupak radi utvrđivanja viška zaposlenih u skladu sa članovima 153. - 160. Zakona o radu, odnosno doneo je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, utvrdio radna mesta i broj izvršilaca za svako radno mesto, a zatim predlog Programa rešavanja viška zaposlenih koji je dostavio sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje kao i Program rešavanja viška zaposlenih, a tužilji je u skladu sa odredbom člana 158. istog zakona isplatio odgovarajuću otpremninu, iz kojih razloga se neosnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.