Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je raspisala konkurs 07.11.2012.godine za prijem u radni odnos na određeno vreme za školsku 2012/2013 godinu sa fondom časova od 28% radnog vremena nastavnika srpskog jezika. Na taj konkurs tužilja se prijavila kao jedini kandidat. Direktor tužene je doneo odluku pod brojem 848 od 23.11.2012.godine da se po navedenom konkursu ne izabere ni jedan kandidat. U obrazloženju odluke je naveo da je tužilja ispunjavala uslove konkursa, ali je Školski odbor na sednici održanoj 22.11.2012.godine dao negativno mišljenje za navedenog kandidata, jer je tužilja prilikom obavljenog razgovora predočila da ne može da prihvati da radi na radnom mestu za koje je raspisan konkurs zbog nemogućnosti uklapanje u raspored časova tužene. Protiv ove odluke tužilja je blagovremeno izjavila prigovor Školskom odboru tužene koji u zakonom propisanom roku nije odlučio o prigovoru, zbog čega je tužilja podnela tužbu. Prosvetni insspektor odeljenja za društvene delatnosti opštinske uprave opštine B. dostavio je tužilji obaveštenje 22.01.2013.godine prema kome je izvršen inspekcijski nadzor kod tužene kojim je utvrđeno da je navedena odluka postala konačna u prvom stepenu, jer školski odbor nije odlučio o prigovoru tužilje. Po oceni inspektora, tužena nije pravilno utvrdila činjenično stanje vezano za navodno odustajanje tužilje od konkursa, pa je tuženoj naložena mera poništaja i stavljanja van snage navedene odluke i donošenja nove u skladu sa raspisanim konkursom. Kod tužene je vršen vanredni inspekcijski nadzor od strane Republičkog prosvetnog inspektora u vezi čega je sačinjen zapisnik 08.02.2013.godine kojim je tuženoj naložena mera da direktor omogući stručno odbijanje nastave srpskog jezika. Direktor tužene nije doneo posebnu odluku o stavljanju van snage odluke od 23.11.2012.godine već je 21.03.2013.godine, raspisao je novi konkurs za prijem u radni odnos na istim poslovima i sa istim procentom radnog vremena. Na ponovljeni konkurs tužilja se prijavila podnošenjem prijave od 02.04.2013.godine. Po tom konkursu izabran je drugi kandidat, a tužilja nije pobijala odluku o izboru tog kandidata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja nema pravni interes za poništaj konkursa, jer ga je izgubila zbog toga što je tuženi raspisao novi konkurs 21.03.2013.godine na kome je tužilja učestvovala, a odluku o izboru kandidata po tom konkursu nije pobijala.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Pravni interes tužilje je po oceni Vrhovnog kasacionog suda postojao u vreme podnošenja tužbe, ali i u toku celog postupka. Naime, kako je to nesporno utvrđeno pred nižestepenim sudovima tuženi je raspisao konkurs, čiji se poništaj u ovoj parnici zahteva, na koji se kao jedini kandidat prijavila tužilja, koja je ispunjavala sve uslove propisane konkursom. Okolnost što je iskazala potrebu za usaglašavanjem časova u školi tuženog sa časovima u školi u kojoj predaje, nema karakter odbijanja zasnivanja radnog odnosa kod tužene. S obzirom da je i prosvetni inspektor utvrdio da odluka tuženog nije pravilna i zakonita i naložio da se stavi van snage, tuženi nije mogao raspisati novi konkurs, već je po već raspisanom konkursu morao odlučiti o prijavi tužilje. S obzirom da je postupio na suprotan način, povređeno je subjektivno pravo tužilje,koja ima pravni interes u smislu člana 194. stav 2. ZPP za utvrđenje poništaja odluke tuženog.

Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja, prvostepeni sud će doneti novu odluku o tužbenom zahtevu i odluku o troškovima koja zavisi od odluke o glavnom zahtevu.

Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                                               Predsednik veća sudija

                                                                                                               Ljubica Milutinović,s.r.