.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 378/2014
16.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača I.S.1 iz P., I.S.2 iz P., D.P. iz U. i V.S. iz U., koje zastupa G.B., advokat iz U., protiv protivnika predlagača Opštine Čajetina, čiji je zakonski zastupnik Opštinski javni pravobranilac, radi naknade za oduzeto zemljište, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1356/13 od 27.12.2013. godine, u sednici održanoj 16.04.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1356/13 od 27.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Užicu R1 43/13 od 31.05.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime naknade za oduzeto zemljište i to za parcele bliže navedene ovim stavom izreke isplati iznos od 15.303.333,00 dinara. Stavom drugim izreke određeno je da naknadu iz stava prvog izreke protivnik predlagača dužan je da plati predlagačima u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja, sa kamatom na dospele obaveze. Stavom trećim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagačima naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu od 754.500,00 dinara.
Viši sud u Užicu je rešenjem Gž 1356/13 od 27.12.2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu čl 399. u vezi čl. 412. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na postojanje neke druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava su neosnovani.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagačima i njihovom pravnom prethodniku je pravnosnažnim rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta Opštine Čajetina br. 461-76/91-2 od 25.10.1991. godine utvrđeno pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište i to: kat. parc. 639, 998, 6165 i deo kat. parc. 6186, sve KO LJ. i obavezana Zemljoradnička zadruga LJ. da im isplati novčanu naknadu. U ovom vanparničnom postupku pred prvostepenim sudom utvrđena je visina naknade predlagačima za oduzeto zemljište, a postupak prema Zemljoradničkoj zadruzi LJ. je prekinut. U toku trajanja postupka nad ovom zemljoradničkom zadrugom je pokrenut i okončan stečajni postupak i ona kao pravni subjekt više ne postoji. Pred Privrednim sudom u Užicu, u toku trajanja stečajnog postupka u odnosu na zemljoradničku zadrugu, I.LJ.S., I.S.1 i sada pok. M.S. su podnosili prijavu potraživanja, ali nisu namireni, kako to proizilazi iz rešenja o glavnoj deobi i rešenja o naknadnoj deobi St. 334/96.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbu člana 12. Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“ br. 18/91...42/98).
Navedenom zakonskom odredbom propisano je da kada ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade (stav 1.). U slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine (stav 2.). Kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz st. 1. i 2. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiće opština, a ako ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (stav 3.).
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da, u situaciji kada obveznik plaćanja naknade za oduzeto zemljište prema navedenom rešenju opštinskog organa uprave više ne postoji, obaveza isplate te naknade prelazi na opštinu, u konkretnom slučaju na Opštinu Čajetina.
Pravo na isplatu ove novčane naknade predlagačima po navedenom zakonu nije iluzorno, budući da je ovo pravo, kao i obim naknade svakom od predlagača i njihovim pravnim sledbenicima, određeno pravnosnažnom odlukom nadležnog upravnog organa. Iz navedenih razloga, i po shvatanju ovog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 12. navedenog zakona za prelazak obaveze na Opštinu Čajetina koja treba da izvrši isplatu novčane naknade umesto zadruge koja to nije u mogućnosti. Kako predlagači nisu mogli da namire svoje potraživanje prema Zemljoradničkoj zadruzi LJ. kroz pokrenuti stečajni postupak, opravdano je usvajanje predloga predlagača prema Opštini Čajetina koja stupa na mesto obveznika u takvoj situaciji.
Prelazak obaveze na opštinu na osnovu odredbe člana 12. stav 3. navedenog zakona nije rezervisano samo za postupak prinudnog izvršenja, već na sve slučajeve nemogućnosti obveznika - organizacije iz st. 1. i 2. ovog zakonskog člana da isplati novčanu naknadu ranijem sopstveniku ili njegovim pravnim sledbenicima po navedenim propisima, budući da je prelaz prava na isplatu na izvršnog poverioca, odnosno obaveze isplate sa izvršnog dužnika na treća lica određen prinudnim normama kojima je uređen izvršni postupak (član 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju).
Visina novčane naknade utvrđena je pravilnom primenom čl. 41. st. 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95, 23/01 i 20/09) u vezi čl. 9. st. 3. i 12. b Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zamljišta koje je prešlo u društvenu svojinu na osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Revizijom se posebno ne osporava odluka u ovom delu.
Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
