.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 231/2015
01.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje D.N. iz B., čiji je punomoćnik M.D., advokat iz B., protiv tuženog JP „Vodovod i kanalizacija“ iz Grocke, čiji je punomoćnik D.R., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3667/12 od 13.05.2014. godine, u sednici održanoj na dan 01.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3667/12 od 13.05.2014. godine, ODBIJA žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 P1 broj 4875/11 od 24.04.2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br.4875/11 od 24.04.2012. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog broj 2053 od 08.09.2008. godine kojim je tužilja proglašena viškom zaposlenih i rešenje tuženog broj 2056 od 08.09.2008. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu kao neosnovan, stavom drugim izreke, odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da je vrati na rad i rasporedi u okviru njene školske spreme kao neosnovan i stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.
Odlučujući o žalbi tužilje Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3667/12 od 13.05.2014. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenja tuženog broj 2053 od 08.09.2008. godine i broj 2056 od 08.09.2008. godine i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad, preinačio rešenje o troškovima tako što je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka a obavezao tuženog da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati 45.750,00 dinara, i odbio zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj naknadi troškove prvostepenog postupka od još 18.750,00 dinara do traženih 64.500,00 dinara, te obavezao tuženog da tužilji na ime troškova postupka po žalbi isplati 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu ovlašćenja iz člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu stručnog saradnika, sa dužnošću stupanja na rad 19.02.2008. godine. Rešenjem tuženog broj 2053 od 08.09.2008. godine, tužilja je usled organizacionih promena i smanjenja obima posla postala višak zaposlenih zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena počev od 08.09.2008. godine i rešenjem broj 2056 od 08.09.2008. godine otkazan joj je ugovor o radu broj 322 od 22.02.2008. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena. Tuženi je tužilji isplatio otpremninu u visini od 81.187,60 dinara na dan 10.09.2008. godine, na račun otvoren kod S.G.B.S.. Iz izjave od 29.09.2008. godine, pod brojem 2250 utvrđeno je da je šef računovodstva tuženog popunila virman sa pogrešnim tekućim računom tužilje na iznos od 81.187,60 dinara koji je uplaćen na račun tužilje kod S.G.B., na dan 10.09.2008. godine. Tužilja je dana 10.09.2008. godine podnela tužbu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu jer joj nije isplaćena otpremnina pre otkaza ugovora o radu, rešenje o otkazu čini nezakonitim.
Tuženi je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 07.07.2008. godine, utvrdio broj zaposlenih i kojim nije predvideo radno mesto stručnog saradnika. Tužilji nije moglo biti omogućeno obavljanje drugih poslova kod tuženog a tuženi nije doneo program rešavanja viška zaposlenih jer nije utvrdio prestanak potrebe za radom više od 10% zaposlenih na neodređeno vreme.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi tužilji otkazao ugovor o radu rešenjem od 08.09.2008. godine, a iako joj je otpremninu isplatio 10.09.2008. godine, rešenje nije ništavo jer je isplata otpremnine izvršena posle datuma označenog kao datum prestanka radnog odnosa zbog tehničke greške prilikom isplate.
Na osnovu istog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito jer je tuženi isplatu otpremnine izvršio dva dana nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, smatrajući da isplata otpremnine na dan 10.09.2008. godine nije rezultat tehničke greške već propust radnika banke prilikom vršenja uplate novčanog iznosa otpremnine na tekući račun tužilje, zašta tužilja ne može snositi posledice. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje.
Osnovano se u reviziji tuženog ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da isplati otpremninu u visini utvrđenoj Opštim aktom ili ugovorom o radu i najmanje u visini određenoj članom 158. istog zakona, a redosled radnji poslodavca koji primenjuje ovaj osnov da bi zaposlenom otkazao ugovor o radu određen je članom 182. istog zakona. Isplata otpremnine je uslov prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih. Međutim, rešenje o prestanku radnog odnosa neće biti ništavo ako je isplata izvršena posle datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa zbog greške u obračunu zarade, ako je isplata izvršena kasnije kao rezultat sporazuma između poslodavca i zaposlenog, u slučaju da nije zaključen sporazum ali je zaposleni primio otpremninu pre podnete tužbe za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a naime da je zbog greške radnika banke tužilji otpremnina isplaćena dva dana posle donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, istog dana kada je podneta tužba za poništaj otkaza ugovora o radu zbog toga što tuženi nije isplatio otpremninu, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji ne čini ništavim.
Kako je tuženi postupak oglašavanja viška zaposlenih sproveo u skladu sa odredbama zakona i tužilji isplatio otpremninu zbog greške radnika banke, istog dana kada je tužilja podnela tužbu za poništaj otkaza ugovora o radu, zbog toga što joj nije isplaćena otpremnina, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu te je odlučio kao u izreci primenom člana 416. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
