Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 542/14 od 07.05.2014. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca i obavezao ih da tuženoj na ime troškova postupka solidarno plate 156.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz tačke 12. istog člana, jer pobijana presuda sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama, saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tužene sve do donošenja osporenih rešenja kojima su proglašeni tehnološkim viškom. Odlukom Upravnog odbora tužene od 06.06.2012. godine započet je postupak racionalizacije broja zaposlenih kod tužene zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, kojom su ukinuta pojedina radna mesta, a na nekim poslovima je smanjen broj izvršilaca. Na osnovu ove odluke donet je Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, koji je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatima, a dana 24.07.2012. godine i Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim su definisana radna mesta sa brojem izvršilaca i sačinjena lista zaposlenih na osnovu koje su tužioci iskazani kao tehnološki višak. Program rešavanja viška zaposlenih donet je 27.07.2012. godine i njime su predviđeni razlozi prestanka potrebe za radom na određenim poslovima ili smanjenje obima određenih poslova, ukupan broj zaposlenih, broj zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju, rok u kome će zaposlenima za čijim radom je prestala potreba biti otkazan ugovor o radu, kao i osnovni i dopunski kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih. Pravilnikom i novom šemom radnih mesta ukinuto je radno mesto tužilje D.D., a za radna mesta ostalih tužilaca smanjen je broj izvršilaca. Tužioci V.M., S.M., M.J. i S.D., ocenjeni su sa najmanjim brojem bodova u odnosu na zaposlene koji su obavljali iste poslove kod tužene. Zaposleni su ocenjivani na osnovu usmenog mišljenja neposrednog rukovodioca, na osnovu koga je u prisustvu tih rukovodioca direktorka formirala konačnu ocenu uspešnosti zaposlenih upisivanjem broja dodeljenih bodova, o čemu je sačinjen zapisnik, a nakon toga direktorka je donela rešenje o otkazu ugovora o radu onim zaposlenima koji su ocenjeni najmanjim brojem bodova. Utvrđeno je da tužena nije bila u mogućnosti da tužiocima obezbedi neko od prava propisanih zakonom prilikom proglašenja tehnološkog viška i da im je isplaćena otpremnina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve tužilaca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu sa obrazloženjem da tužena nije utvrdila višak zaposlenih radnika u skladu sa kriterijumima iz člana 7. Programa rešavanja viška zaposlenih.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca.

Po shvatanju ovog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbene zahteve u celosti, dajući u svojoj odluci dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i revizijski sud.

Naime, tužiocima je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu - zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U slučaju primene ovog otkaznog razloga, odredbama člana 153. do 160. Zakona o radu, propisana je procedura i obaveze poslodavca u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, sadržine programa, njegovog dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i obaveze na isplatu otpremnine pre otkaza ugovora o radu. Prema tački 7. Programa rešavanja viška zaposlenih izvršioce na poslovima gde se smanjuje broj zaposlenih predlažu neposredni rukovodioci u saradnji sa rukovodiocima celina i na osnovu ukupno dobijenih bodova po osnovnom i dopunskim kriterijumima, a prednost da ostane na radnom mestu ima onaj zaposleni koji ima najviše bodova. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, tačkom 7. 2. stav III predviđeno je da izvršioce na poslovima gde se smanjuje broj izvršilaca predlažu neposredni rukovodioci u saradnji sa rukovodiocima celina prema utvrđenim kriterijumima.

U konkretnom slučaju, tužena je u potpunosti sprovela proceduru propisanu zakonom i nakon donošenja novog Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sprovela (po kriterijumima koje je utvrdila) bodovanje zaposlenih, te je na taj način utvrdila ko od zaposlenih predstavlja tehnološki višak, odnosno za čijim radom je prestala potreba, a u slučaju gde je prestalo da postoji radno mesto zaposlenog, bez bodovanja utvrdila isti status tehnološkog viška za zaposlene koji su po prethodnom Pravilniku o sistematizaciji obavljali sada ugašene poslove.

Neosnovano se revizijom ukazuje da tužena nije preduzela zakonom predviđene mere kako bi tužioce rasporedila na druge poslove, jer se obraćala S.b. za r. V.B. sa molbom da razmotre mogućnost zapošljavanja tužilaca, s obzirom da obavljaju istovetnu delatnost, ali je ta ustanova odgovorila da nema potrebe za zapošljavanjem dodatnih radnika.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.