.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 204/2015
09.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca R.L., M.J., R.N., M.P., N.G., M.S., V.M. i LJ.V., svih iz B., koje zastupa N.C., advokat iz U., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsko-pravne poslove u Beogradu, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3183/14 od 08.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3183/2014 od 08.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3645/12 od 03.12.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima na ime razlike između pune i isplaćene zarade isplati tužiocu R.L. iznos od 1.770.568,88 dinara, tužiocu M.J. iznos od 2.520.298,44 dinara, tužiocu R.N. iznos od 2.447.085,81 dinara, tužiocu M.P. iznos od 2.531.225,26 dinara, tužiocu N.G. iznos od 2.504.394,83 dinara, tužiocu M.S. iznos od 2.710.776,54 dinara, tužiocu V.M. iznos od 2.478.118,83 dinara i tužiocu LJ.V. iznos od 1.503.350,99 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na mesečne iznose bliže označene u izreci presude, počev od dana dospeća svakog mesečnog iznosa, pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3183/2014 od 08.10.2014. godine, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3645/12 od 03.12.2012. godine i rešenje o ispravci od 21.07.2014. godine. Odbijen je zahtev tužilaca da se obaveže tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u prelaznim i završnim odredbama je propisano da postupci započeti pre stupanja na snagu ovog Zakona, sprovešće se po odredbama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09). Međutim, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) revizija je dozvoljena u svim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona.
Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 08.10.2014. godine, posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14 - stupio na snagu 31.05.2014. godine).
Tužba u ovom sporu radi isplate zarade podneta je 07.07.2006. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prema tužiocu R.L. je 2.520.298,44 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 30.364,85 evra; prema tužiocu M.J. 2.520.298,44 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 30.364,85 evra; prema tužiocu R.N. 2.447.085,81 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 29.482,78 evra; prema tužiocu M.P. 2.531.225,26 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 30.496,50 evra; prema tužiocu N.G. 2.504.394,83 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 30.173,26 evra; prema tužiocu M.S. 2.710.776,54 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 32.659,76 evra; prema tužiocu V.M. 2.478.118,80 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 29.856,67 evra i prema tužiocu LJ.V. 1.503.350,90 dinara, što je po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa od 18.112,55 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prema svakom tužiocu koji u smislu člana 204. ZPP nisu jedinstveni suparničari ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilaca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija,
Milomir Nikolić,s.r.
