Rev2 647/2014 tehnološki višak

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 647/2014
28.05.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilja D.I. iz B., čiji je punomoćnik M.C., advokat iz B., V.M. i V.N., obe iz B., čiji je punomoćnik D.N., advokat iz B., i M.A. iz B., čiji je punomoćnik B.S., advokat iz B., protiv tuženih TPD J. AD iz B., čiji je punomoćnik R.L., advokat iz Beograda, i T. DOO za p.p. iz B.P., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz B., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i isplate, odlučujući o revizijama tužilja D.I., V.M. i V.N., izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12 od 03.12.2012. godine, i o reviziji tužilje M.A., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12 od 02.09.2013. godine, u sednici veća od 28.05.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilja D.I., V.M. i V.N., sve iz Beograda, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12 od 03.12.2012. godine.

II ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje M.A. iz Beograda izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12 od 02.09.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br 6763/10 od 19.02.2010. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda pod istim brojem od 16.02.2011. godine, stavom I izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje D.I. da se poništi kao nezakonito rešenje DOO M. PJ M.–S. od 28.02.2002. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu i da se obavežu tuženi da joj solidarno isplate neisplaćene zarade za period od 15.04.2002. godine do 15.04.2006. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim ovim delom izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, da joj za isti period uplate doprinose obaveznog osiguranja nadležnim fondovima i da se prvotuženi obaveže da je vrati na rad. Stavom II izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje V.M. da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu prvotuženog od 28.02.2002. godine, i obaveže prvotuženi da je vrati na rad, a da se prvotuženi i drugotuženi solidarno obavežu da joj isplate na ime neisplaćene zarade za period od 15.04.2002. godine zaključno sa 15.03.2006. godine mesečne iznose navedene izrekom sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate i uplate za isti period doprinose obaveznog osiguranja. Stavom III izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje V.N. da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu prvotuženog od 28.02.2002. godine, i da se prvotuženi obaveže da je vrati na rad i isplati neisplaćene zarade u periodu od 15.04.2002. godine zaključno sa 15.03.2006. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, i da na ime tužilje uplate neuplaćene doprinose obaveznog osiguranja. Stavom IV izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje M.A. da se poništi kao nezakonito rešenje M. DOO PJ M.S. iz B., od 28.02.2002. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu i obaveže prvotuženi da je vrati na rad, i da se prvotuženi i drugotuženi obavežu da joj solidarno naknade neisplaćenu zaradu za period od marta 2002. godine zaključno sa martom 2009. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a za budući period mesečno po 29.337,24 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom sve do vraćanja tužilje na rad, i da joj uplate neuplaćene doprinose obaveznog osiguranja. Stavom V izreke ne dozvoljava se subjektivno preinačenje tužbe tužilje M.A.. Stavom VI izreke odbijen je predlog tužilje M.A. za donošenje privremene mere. Stavom VII izreke odbijeni su zahtevi tužilja za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom VIII izreke tužilje su obavezane da prvotuženom isplate na ime parničnih troškova 243.500,00 dinara. Stavom IX izreke tužilje su obavezane da drugotuženom naknade parnične troškove u iznosu od 255.500,00 dinara. Stavom H izreke tužilje su oslobođene plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12, donetom posle zaključene rasprave pred drugostepenim sudom dana 03.12.2012. godine, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delovima stava drugog i trećeg izreke kojim su poništena rešenja prvotuženog od 28.02.2002. godine o otkazu ugovora o radu tužilji V.M. i V.N.. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke odbijeni su tužbeni zahtevi tužilja V.M. i V.N., za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 28.02.2002. godine. Stavom četvrtim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, u delovima stava drugog, trećeg, sedmog, osmog i devetog izreke koji se odnose na tužilje D.I., V.M. i V.N.. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužilje D.I. da se obavežu tuženi da joj naknade troškove žalbenog postupka. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev prvotuženog da se obavežu tužilje D.I., V.M. i V.N. da tuženom naknade troškove žalbenog postupka. Stavom sedmim izreke obavezane su tužilje D.I., V.M. i V.N. da tuženom T. DOO kao pravnom sledbeniku HK S. AD naknade solidarno parnične troškove u iznosu od 32.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2012. godine do isplate, a u preostalom delu zahtev za troškove postupka je odbijen.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilja D.I. je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Reviziju su blagovremeno preko punomoćnika izjavile tužilje V.M. i V.N., zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 2736/12 od 02.09.2013. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje M.A. iz B., izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 6763/10 od 19.02.2010. godine, ispravljene rešenjem od 16.02.2011. godine i ova presuda je potvrđena u odnosu na tužene TPD J. i T. DOO, u stavovima četvrtom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke u delovima koji se odnose na tužilju M.A.. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženom T. DOO naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara. Stavom trećim izreke tužilja je obavezana da tuženom J. AD isplati iznos od 90.000,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilja M.A. blagovremeno je preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijane drugostepene presude na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 124/05, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS” br. 72/11) i utvrdio da revizije tužilja nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijama tužilja neosnovano se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, budući da su pobijane presude jasne, razumljive i sadrže razloge o bitnim činjenicama

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pobijanim rešenjima od 28.02.2002. godine, poslodavac tužilja DOO M. iz B.P., PJ M.-S. iz B., otkazao je ugovore o radu tužiljama, koje su obavljale poslove prodavca, iz razloga što je prestala potreba za njihovim radom. Utvrđeno je pravo tužilja na odgovarajuću otpremninu, i navedeno da su tužilje proglašene za zaposlene za čijim je radom prestala potreba i da im se ne može obezbediti obavljanje drugih poslova. Utvrđeno je da je dana 24.03.2000. godine zaključen ugovor o pripajanju DTP J. Akcionarskom društvu S. B.P., zaključno sa 31.03.2000. godine. S. preuzima sve zaposlene u J., kao i zaposlene kod njegovih zakupaca, svu imovinu, prava i obaveze zaključno sa 31.03.2000. godine. U pogledu zaposlenih, utvrđeno je da će svima prestati radni odnos u J. sa 31.03.2000. godine s tim što će od 01.04.2000. godine zasnovati radni odnos u S. ili u novoosnovanoj njegovoj ćerki firmi. Odlukom Upravnog odbora AD S. od 26.06.2000. godine, osnovan je DOO M. B.P., celokupnom imovinom pripojenog J. i posebnim novčanim ulogom osnivača. Ovo preduzeće preuzelo je i određeni broj zaposlenih, među kojima su bile i tužilje, koje su preuzete u poslovnu jedinicu M.-S. u Beogradu, sa ukupno 146 zaposlenih. Odlukom Upravnog odbora DOO M. od 22.02.2000. godine utvrđena je potreba za organizacionim promenama i smanjenjem broja zaposlenih što se odnosilo i na poslovnu jedinicu M.-S. u B.. Utvrđena je potreba za smanjenjem broja radnika za 10%, među kojima su bile i tužilje, nakon čega im je pobijanim rešenjima od 28.02.2002. godine otkazan ugovor o radu, uz isplatu otpremnine. U vreme donošenja pobijanih rešenja DOO M. je postojao kao samostalno pravno lice, pa i posle brisanja pripajanja J., što je sprovedeno rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 16.05.2002. godine. Preduzeće DOO M. nastavilo je da postoji i posle izdvajanja imovine pripojenog J. i zaposlenih zatečenih na dan 31.05.2002. godine, kada je zaključen deobni bilans, a koji su 25.07.2002. godine doneli odluku o organizovanju društvenog preduzeća DTP J., koji je tuženi u ovom sporu. Preduzeće DOO M. postojalo je kao samostalno pravno lice sve do 30.08.2010. godine, kada je nad njim otvoren stečajni postupak. Utvrđeno je da je poslovni prostor gde su tužilje radile DOO M. izdao po osnovu ugovora o zakupu, C.M..

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim drugostepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilja da se ponište kao nezakonita rešenja od 28.02.2002. godine kojima im je otkazan ugovor o radu, i obavežu tuženi da im solidarno isplate neisplaćenu zaradu, kao i pripadajuće doprinose obaveznog osiguranja, i da se tuženi J. obaveže da ih vrati na rad.

U postupku je utvrđeno da su pobijana rešenja o otkazu ugovora o radu tužiljama od 28.02.2002. godine doneta od strane poslodavca DOO M. iz B.P., PJ M.-S. iz B., sa kojima su tužilje zaključile ugovore o radu i zasnovale radni odnos sa svim pravima i obavezama prema tada važećem Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ broj 70/01, 73/01). Poslodavac tužilja je doneo pobijana rešenja na osnovu člana 101. stav 1. tačka 8. tada važećeg Zakona o radu, kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, uz obavezu poslodavca na isplatu otpremnine u smislu člana 117. tog zakona. U vreme donošenja pobijanih rešenja o otkazu ugovora o radu, poslodavac tužilja (koji nema svojstvo tuženog u revizijskom postupku) poslovao je i delovao kao samostalno pravno lice, tuženi nisu njegovi pravni sledbenici, pa je pravilan zaključak u pobijanim drugostepenim presudama da tuženi nisu pasivno legitimisani u radnom sporu u kome se ispituje zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu. Pravilno je takođe utvrđeno da je tužiljama zakonito otkazan ugovor o radu, u smislu č. 101. stav 1. tačka 8. i 117. tada važećeg Zakona o radu, budući da je za njihovim radom prestala potreba, i da nije postojala mogućnost za njihovim radnim angažovanjem.

Neosnovano se revizijama tužilja ističe da je tuženi J. bio u obavezi da tužilje vrati na rad po osnovu vansudskog poravnanja zaključenog sa AD S. od 09.04.2001. godine. Po osnovu ovog poravnanja, tužilje su stupile na rad 09.04.2001. godine kod DOO M. PJ M.S., s tim što su odmah upućene na plaćeno odsustvo uz pravo na naknadu zarade u visini od 60% od neto zarade prodavca. Neosnovano se takođe revizijama osporava zaključak nižestepenih sudova o nedostatku pasivne legitimacije na strani tuženih i navodi da DOO M. nije bio aktivno privredno društvo još od 2002. godine i da mu je račun bio u blokadi. Međutim, ovo nisu okolnosti koje utiču na postojanje pravnog lica, odnosno njegovu stranačku sposobnost, u smislu člana 74. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom tužilje M.A. ne osporava se činjenično stanje vezano za pasivnu legitimaciju tuženih, koje se u reviziji i ne može osporavati, u smislu člana 398. stav 2. ZPP, već se neosnovano osporava pravni zaključak iz pobijane drugostepene presude, koji prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Takođe se neosnovano revizijom ove tužilje ukazuje da joj je radni odnos nezakonito prestao u smislu člana 101. stav 1. Zakona o radu, budući da nije dokazala da je poslodavac mogao da joj obezbedi obavljanje drugih poslova, i da je poslodavac na istim poslovima zaposlio drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, u smislu člana 101. st. 3. i 5. Zakona o radu. Stoga se revizijama tužilja neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Preuzmite dokument u PDF formatu