.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 984/2015
02.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić-Momirović, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje D.D., iz N.S., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz N.S., protiv tužene N.i.S. a.d. iz N.S., čiji je punomoćnik B.G., advokat iz B., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 214/15 od 02.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 02.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 214/15 od 02.03.2015. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 214/15 od 02.03.2015. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 214/15 od 02.03.2015. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2094/13 od 15.09.2014. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđena ništavost člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa između tužilje i tužene, broj 07-4-60/2/434 od 04.04.2011. godine (stav prvi izreke) i tužena obavezana da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 85.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava ukazujući na razloge i uslove za primenu odredbe o posebnoj reviziji predviđenoj članom 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 –US i 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena je uz reviziju dostavila veći broj odluka Apelacionog suda u Novom Sadu u kojima se kao tužena pojavljuje N.i.S. a. d. iz N.S. u radnim sporovima koji su vođeni po tužbama fizičkih lica radi utvrđenja ništavosti odredbe sporazuma o prestanku radnog odnosa ali se priloženim odlukama Apelacionog suda ukidaju prvostepene presude što znači da se ne radi o odlukama kojima je postupak pravnosnažno okončan pa one nisu dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužilje u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima i pravnim posledicama ništavosti ugovora (ništavost ugovora u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima zbog zaključenja ugovora protivno prinudnim propisima – konkretno protivno odredbama člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i članova 14. i 105. Zakona o radu). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta (ništavost ugovora), tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U konkretnom slučaju tužilja je 21.11.2013. godine protiv tužene podnela tužbu radi poništaja odredbe člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa kojom odredbom su regulisana međusobna potraživanja stranaka odnosno konstatovano da tužilja (zaposleni) nema potraživanja prema tuženoj (poslodavcu). Dakle, u konkretnom slučaju ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa.
U tužbi podnetoj 21.11.2013. godine tužilja je kao vrednost predmeta spora označila iznos od 15.000,00 dinara.
Odredbom člana 33. stav 2. ZPP propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, prilikom određivanja vrednosti predmeta spora merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Na dan podnošenja tužbe – 21.11.2013. godine vrednost 1 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosila je 114,0501 dinara.
Kako se, dakle, ne radi o parnici iz člana 441. ZPP, a ne postoji ni uslov za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Milomir Nikolić,s.r.
